Izvor: Vostok.rs, 15.Jun.2012, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija računa na male satelite
15.06.2012. -
Rusija pravi projekte za male satelite, uključujući i nanosatelite (do 10 kilograma). Efikasno rešavajući u kosmosu mnoge zadatke ovi aparati značajno pojeftinjuju svoje uvođenje u orbitu zahvaljujući primeni lakših raketa-nosača.
Na geostacionarnim orbitama su potrebni moćni retranslatori, dakle, moćni i teški energetski blokovi za njihovo napajanje. Tako da se bez višetonskih aparata ne može. Međutim, u nizu slučajeva težina se može bitno smanjiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zahvaljujući svođenju sistema za opsluživanje na minimum. Svoj prvi nanosatelit Rusija je lansirala još 2005. godine, kaže generalni direktor kompanije «Ruski kosmički sistemi» Jurij Urličič:
- Lansirao ga je kosmonaut Saližanov Šaripov sa MKS: Za ovaj satelit smo napravili skoro tuce novih tehnologija, sistema za prenos podataka i senzora. Uključujući i stvaranje sistema za upravljanje preko jednog kristala.
Naći će se mnoštvo mogućnosti za primenu malih aparata, nastavlja Jurij Urličič:
- Napravićemo satelit za automatski identifikacioni sistem na moru. U poluprečniku od 30 morskih milja svi brodovi vide jedni druge i luku. U uskim moreuzima ovo pomaže brodovima da se ne sudare. Tako se rešavaju pitanja bezbednosti na moru. Sistem se može primeniti i za naše velike reke i za Severni morski put. On može biti i globalni u okviru celog svetskog okeana. Drugi primer je korišćenje super malog aparata kao elementa u niskom letu u globalnom sistemu za spasavanje «Kospas-Sarsat». Dalje je metereologija, upozoravanje na zemljotrese.
Izvesni vesnici ovih prirodnih nepogoda su odavno poznati: povećana seizmička aktivnost i koncentracija radona, promena nivoa podzemnih voda, uznemirenost životinja. Po rečima Jurija Urličiča, ruski naučnici su primetili još jedan faktor:
- Radeći na GLONAS videli smo da se u jonosferi pred zemljotres menja koncentracija slobodnih elektrona. 7 sati pre nesreće u Japanu u martu prošle godine videli smo nešto kao blesak iznad budućeg epicentra. Da se ne bi postavljalo mnoštvo seizmičkih stanica mi predlažemo da se u kosmos lansiraju mali aparati koji bi mogli međusobno da se povežu mereći kašnjenje singala u jonosferi.
Mali aparati još mogu da snimaju Zemlju, da reemituju amaterske radio veze, da vrše istraživanja za univerzitete. Na niskim orbitama se ponašaju kao komadi kosmičkog smeća – relativno brzo smanjuju visinu, ulaze u čvrste slojeve atmosfere i sagorevaju u potpunosti. Međutim, to čak može da predstavlja njihovu prednost: obavivši svoje zadatke ovakvi sateliti neće zagađivati prostor oko zemlje, gde ionako leti na hiljade ostataka raketnih stupanja, utihnulih satelita i njihovih krhotina.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
