Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođak miša tonu težak
Naučnici su u Urugvaju, upravo, iskopali ostatke džinovskog glodara (Josephoartigasia monesi) koji je živeo pre dva miliona godina i težio jednu tonu! Kada su uporedili pronađenu lobanju, dugačku 53 santimetra, s današnjim srodnicima i sami su se začudili
ZOOLOGIJA
Da ga kojim slučajem sretnete, zaždili ste glavom bez obzira i da ste stasom japanski sumo rvač, iako se nije hranio mesom. Prilično zatupljeni sekutići i kutnjaci, samo nekoliko santimetara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrasli, ukazuju da je gutao voće i povrće i da je imao slab ugriz.
Naučnici su u Urugvaju, upravo, iskopali ostatke džinovskog glodara (Josephoartigasia monesi) koji je živeo pre dva miliona godina i težio jednu tonu! Kada su uporedili pronađenu lobanju, dugačku 53 santimetra, s današnjim srodnicima i sami su se začudili. Odmah je stavljen na prvo mesto po krupnoći, jer je za 300 kilograma nadmašio do sada najvećeg obznanjenog zamorca (Phoberomys pattersoni).
Glavninu kostiju glave našli su u izlomljenim stenama na obalama Urugvaja Andres Rinderkneht iz Nacionalnog muzeja za prirodopis i antropologiju i Ernesto Blanko iz Instizuta za fiziku, oba iz glavnog grada Montevidea.
Nema nikakve dvojbe da je to bila orijaška i zastrašujuća životinja, objašnjava Marselo Sančes sa Univerziteta Cirih (Švajcarska), koji je 2003. u delti reke Orinoko, u Venecueli, naišao na gotovo netaknut kostur maločas pomenutog zamorca od 700 kilograma, stare oko osam miliona godina. Kada su ga sravnili s veličinom sadašnjih krava, smesta je oglašen najvećim na svetu.
Otkuda ovi divovski glodari u Južnoj Americi?
Kada su pre 65 miliona godina iščezli neprikosnoveni vladari dinosauri i Severna Amerika se odvojila, na južnom kontinentu ostala praznina koju oni popunili. Nisu ih ugrožavali sisari koji ostali na severnoj strani, tako da su se posvuda razmileli i sitni i krupni izdanci. Od pradavnog iznenadnog umnožavanja sada je preostala samo jedna vrsta – zamorac kapibara od 50 kilograma koji u mnogome podseća na najskorije otkrivenog rođaka i veličinom premašuje ostale glodare.
Zanimljivo je da su u vreme kada je najkrupniji obitavao dva kontinenta bila povezana kopnenom prevlakom kojom su jednog na drugi prelazile divovske mačke sabljastih zuba, ogromni lenjinvci i džinovski oklopljeni sisari u potrazi za hranom i staništem, a nebom su kružile zastrašujuće ptičurine, što je ugrožavalo opstanak gigantskog glodara. Drugi razlog za ograničenje broja bile su, verovatno, klimatske promene isušivši područja u kojima je prebivao. I u naše vreme su ovi krajevi gde su nađene kosti suvi, iako su se pre dva miliona godina odlikovali visokim rastinjem i velikom vlažnošću.
Imajući u vidu da istraživači naišli samo na prilično očuvane delove lobanje, a ne i druge kosti, nije bilo nimalo lako proceniti težinu životinje. U izveštaju objavljenom u "Godišnjacima Kraljevskog društva”( sa oznakom "be”) navodi se, na temelju jednačine u koju su unete mere bliskih srodnika, da je dostizao 1.008 do 1.211 kilograma, a da su pojedini primerci dosezali dve i po tone na vagi. Naravno, postojali su i od nekoliko stotina kilograma.
Najbliskiji srodnici oba divovska glodara su metar dugačke pakarane, s belim krznom prošaranom prugama, koji narastu do 15 kilograma i naseljavaju tropske šume zapadnih oblasti reke Amazon.
U svakom slučaju bio je kudikamo bezopasniji nego što je na prvi pogled izgledao, što bi trebalo da potkrepe buduće provere mehaničke snage ujeda.
Stefan Vukašin
[objavljeno: 26/01/2008]
