Izvor: Politika, 28.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekordno tanak led na Arktiku
„Bela kapa” je ovog leta za 70.000 kvadratnih kilometara manja od prethodnog minimuma 2007.
Severna polarna kapa naše planete ovog leta se istanjila više nego ikada otkako je 1979. počelo satelitsko praćenje. Na Arktiku led trenutno pokriva 4,1 milion kvadratnih kilometara, što je za oko 70.000 kvadratnih kilometara manje od prethodnog neslavnog rekorda zabeleženog 2007. Budući da led dostiže najniži nivo u septembru, veruje se da će sredinom sledećeg meseca biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabeležen novi minimum, saopštili su američka svemirska agencija NASA i Nacionalni centar za praćenje snega i leda.(NSIDC)
Temperature na Arktiku ovog leta nisu bile neuobičajeno visoke. Rekordno topljenje posledica je zbirne štete nanete prethodnih godina, jer se istanjio večiti led, permafrost.
Arktička bela kapa povećava se zimi, a smanjuje kad temperature počnu da rastu. Međutim, za poslednje tri decenije sateliti su zabeležili da je svakih deset godina bivala za 13 odsto manja, preneo je Bi-Bi-Si. Istovremeno opada i debljina leda, ali nije precizirano za koliko. Topljenje nije izazvalo porast nivoa mora, jer se radi o morskom ledu koji je samo dobio drugi oblik. Međutim, ubrzano globalno zagrevanje povećava opasnost od topljenja kopnenog leda, posebno na Grenlandu, a to bi podiglo globalni nivo mora.
Profesor sa Kembridža Piter Vadams bio je u grupi naučnika koji su pre nekoliko godina predviđali da će Arktik leti, već 2015. ili 2016. godine, ostajati bez leda,
„Ismevali su me zbog katastrofičnih prognoza, ali se nažalost ispostavlja da su predviđanja tačna i da će led postati toliko tanak da će neizbežno nestati. Merenja iz podmornica pokazuju da je izgubio 40 odsto debljine od osamdesetih godina. Ako uzmemo u obzir smanjenje površine, to znači da je letnji led sada samo 30 odsto onog iz osamdesetih”, rekao je Vadams za Bi-Bi-Si.
Britanski profesor jedan je od najglasnijih klimatskih katastrofičara, naučnika koji predviđaju stravične posledice ukoliko se odmah ne preduzmu potrebne mere, u prvom redu smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Oni upozoravaju na opasnost od još bržeg globalnog zagrevanja. Umesto da led reflektuje 85 odsto sunčeve toplote, more bi je upijalo. Topljenjem večitog leda takođe bi se oslobodile velike količine metana koji bi dodatno zagrejao atmosferu.
Na drugoj strani su klimatski skeptici koji tvrde da na globalno zagrevanje ne utiče čovek već prirodni ciklusi.
Nedavna studija Univerziteta u Redingu pokazala je da je pet do 30 odsto gubitka leda posledica prirodnog klimatskog ciklusa koji se ponavlja svakih 65 do 80 godina (poslednja topla faza počela je sedamdesetih godina). Ostalo je posledica ljudskih aktivnosti – zagađenja i krčenja šuma.
--------------------------------
Vodenim topovima na „Grinpis”
Topljenje arktičkog leta nekima je već donelo korist. Brodovi skraćuju put ploveći nekad neprohodnim pravcima severno od Rusije i ubrzala se trka za eksploataciju nafte i rudnog bogatstva.
Aktivisti ekoloških organizacija paralelno vode bitku za spasavanje Arktika. Članovi „Grinpisa” su juče bili prinuđeni da okončaju petodnevni protest protiv „Gasproma” pošto su ih mornari na ruskom brodu napali vodenim topovima. „Grinpis” kritikuje rusku kompaniju da nema plan za slučaj da tokom operacija na Arktiku dođe do izlivanja nafte.
J. J. K.
objavljeno: 29.08.2012.
.jpg)
