Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reči (ne)odolevaju promenama
Iako se jezici kroz stoleća (i hiljadugodišta) menjaju i razvijaju, najčešće korišćene reči se tome opiru; nasuprot tome, najređe upotrebljavane podležu. U indoevropskim jezicima se, izgleda, pomalja takav nepisani sveopšti zakon.
Dugo se pretpostavljalo da ovakvo stremljenje postoji, tek nedavno je prvi put strogo potvrđeno u dva odvojena istraživanja.
Grupa istraživača sa Univerziteta Reding (Velika Britanija), predvođenih evolucionim biologom Markom Pejdželom, pretražila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je uporedne baze podatka indoevropskih prateći do naših dana reči kojima se iskazuje 200 raznovrsnih pojmova u 87 različitih jezika. Naročito su se usredsredili na današnji engleski, ruski, grčki i španski, objavio je ugledni naučni časopis "Priroda" (Nature).
Nekoliko značenja, recimo za broj dva, izražava se srodnim rečima - two na engleskom, dos na španskom, zwei na nemačkom ili za imenicu voda - water, agua, Wasser. Iz ovoga proizlazi zaključak da su pretrpele male razlike u obliku (morfološke) u proteklih 6.000 do 10.000 godina, otkako su se jezici izdvojili. Ni izdaleka to ne važi za ređe korišćene, uzmimo za primer rep - tail, cola, Schwantz.
Na šta ovo ukazuje?
Važniji sastojci (činioci) jezika su otporniji na promene (kao što su brojevi, zamenice i takozvani posebni prilozi - ko, šta, gde, kada, kako i ne), a manje bitni u običnom govoru - a to su veznici i predlozi - lakše tome podležu.
Drugim rečima, Mark Pejdžel je, sa saradnicima, uspostavio čvrstu vezu između dugovečnosti i učestalosti neke reči, što bi moglo da preraste u jedinstven zakon u razvoju jezika. Ali pre toga bi morao da se potvrdi i u jezicima koji ne pripadaju indoevropskoj grupi (poput kineskog, japanskog, tamilskog...).
Jedne reči izgovaramo iznova i iznova, a to nalikuje razmišljanju u zadatim okvirima (koordinate) - na primer: šta je ko kome učinio - i one zauvek ostaju tamo gde su, ne razvijaju se; druge napuštaju svoje mesto i menjaju se.
Istraživači su kadri da matematički predvide brzinu promena za svaku reč, zasnovanu na učestalosti. Najčešće korišćene su podesne da ostanu nepromenjene 10.000 godina, obrazujući svojevrsni kulturni obrazac (predmet) ili uspomenu postojaniju od pojedinih gena.
Na isti način može se objasniti razvoj nepravilnih glagola u engleskom jeziku. Od 177 u starom, 98 sačuvanih u savremenom jeziku nalaze se među najviše korišćenima, zaključuje se u drugom članku koji se pojavio u istom časopisu. U međuvremenu je istovetno svojstvo (nepravilnost) sačuvalo 145 glagola u takozvanom srednjem engleskom (jezik koji vremenski dolazi posle starog, a pre savremenog).
Istraživači okupljeni oko matematičara Ereza Libermana sa Univerziteta Harvard (SAD) dokazali su i da u engleskom glagol koji se koristi stotinu puta ređe od nekog drugog deset puta brže postaje pravilan. Kada su ubrojili podatke u vezi sa učestalošću korišćenja svakog, iskrsnuo je očigledan obrazac. Najviše izgovarani i napisani - kao što su biti, imati, doći, ići i uzeti - ostali su nepravilni.
Ukoliko su se ređe koristili - poput ostrići, tesati, iskaliti i slični - bila je veća verovatnoća da se preobrate u pravilne: čak 91 odsto je doživelo tu sudbinu u minulih 1.200 godina.
Dotični istraživači smelo predviđaju da će sledeći nepravilni glagol koji će postati pravilan biti - venčati se.
Na crtežu kojim ukrašavamo ovaj napis uverljivo je pokazano kako se u glagolskom peščanom satu nepravilni vremenom pretvaraju u - pravilne. Venčati se, upravo, prolazi kroz tesnac između dve staklene posude u obliku kupe.
-----------------------------------------------------------
Svake dve sedmice nestane jezik
Od oko sedam hiljada jezika kojima se danas govori u svetu, čak polovina ih je na putu iščeznuća, objavio je magazin "Nacionalna geografija" (National Geographic), i do kraja stoleća više neće postojati. Stopa prestanka korišćenja, prema procenama lingvista, veoma je velika - po jedan jezik nestane svake dve sedmice. Jedni zauvek izumru smrću poslednje osobe koja ih zna; drugi postupno nestaju u dvojezičkim kulturama kada jedan potisne drugi.
Najviše je izloženo pet područja: severna Australija, središnji deo Južne Amerike, severozapadni krajevi Severne Amerike, istočni Sibir i istočne oblasti SAD. Saznanja se temelje na terenskim istraživanjima. Polovina jezika u svetu nema pisani oblik i stoga su ranjiviji, kaže Dejvid Harison, lingvista iz Svotmor koledža.
[objavljeno: ]
