Izvor: Politika, 05.Nov.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratovi za žene i zbog žena
Čovečanstvo je suočeno sa „zabrinjavajućom maskulinizacijom”, sa sve većim viškom muškaraca. Ni Srbija nije pošteđena: 115 muških na 100 ženskih glava! Ko će prvi krenuti u otmicu Sibinjanki
Šta je pravilno: rat za žene ili rat zbog žena?
I jedno i drugo, jer ih je sve manje. Za koju godinu će se muškarci u pojedinim azijskim zemljama upuštati u ratove za sticanje životnih saputnica. I u Srbiji, brale.
Ko (pre) pobedi, tome devojka! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Da li nas to zagonetka i zavodljiva istorija još jednom podseća na svoje nedokučeno ponavljanje?
U Indiji je manjak najveći: 160 miliona ženske čeljadi! Hoće li drugi najmnogoljudniji narod na planeti krenuti u osvajanjee drugih zemalja i dovođenje izabranica za svoje muške podanike?
Zvuči poznato, zar ne? Tit Livije i Plutarh pominju otmicu Sibinjanki iz najranije rimske istorije. Nakon utemeljenja Rima jedan od dvojice osnivača, Romul, pružio je utočište beguncima da bi povećao broj stanovnika. Ali nije bilo dovoljno žena, pa je on neveste potražio u susednom plemenu Sibinjana.
Kada su ga odbili, poslužio se lukavstvom: pozvao ih je na godišnju svetkovinu u slavu boga Neptuna, a na dati znak Rimljani su oteli pridošle devojke. Ljutiti muškarci su utekli, a Sibinjanke su dragovoljno prihvatile svoje muževe.
Pošast pobačaja
Kristof Gijmoto koji prati zbivanja u vezi sa stanovništvom nedavno je iznova upozorio na pretnju „zabrinjavajuće maskulinizacije” zemalja poput Indije i Kine, osobito zbog uplitanja roditelja i rodbine u pol budućeg novorođenčeta. Kako? Čim saznaju da će se roditi devojčica, pribegnu abortusu.
Pojedini demografi su uvereni da će pomanjkanje odraslih žena u sledećih pet decenija izazvati sveprožimajuće posledice kao što ih danas imaju klimatska kolebanja. Postojeći podaci su zastrašujući.
Priroda je uspostavila svojevrsnu „polnu klackalicu”, na kojoj muškarci malčice pretežu: na svakih 100 novorođenih beba ženskog pola svake godine se rodi 104–106 muškog pola. Svako uočljivo odstupanje od takve ravnoteže jedino se može tumačiti neprirodnim uzrocima.
U Kini je nesrazmera najizrazitija: 120 muškaraca naspram 100 žena, a u pojedinim područjima je prvih za deset više. Ista pojava se ubrzano širi i na druge delove sveta, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, pa i Srbija – 115 prema 100. U Vijetnamu je nešto blaže – 112 na 100.
Na novu pošast čovečanstva još 1990. ukazao je indijski nobelovac za ekonomiju Amartja Sen u danas čuvenoj knjizi „Više od 100 miliona žena nedostaje”. U međuvremenu se zaostatak uvećao na 160 miliona u Indiji. Toliko je, naime, nerođene ženske čeljadi isključeno iz života. Zašto?
Preovlađuju tri činioca: viševekovna naklonost ka sinovima, opadanje plodnosti i, možda najbitniji, uplitanje u biranje pola zahvaljujući savremenim tehnološkim postupcima i pomagalima. Samo u Indiji, prema pisanju cenjenog naučnog časopisa „Lanset”, pobaci se svake godine oko pola miliona ženskih zametaka!
Život s više muževa
Čak i ako bi se u predstojećih deset godina srazmera polova vratila u prirodnu kolotečinu, muškarci bi bili suočeni s nedostatkom žena za brak. Neće samo kasnije stupati pred matičara, nego će se namnožiti bratstvo neženja.
Jedni predviđaju porast broja žena s više muževa (poliandrija) i turistička putovanja radi zadovoljenja seksualnih nagona, drugi nagovešćuju kudikamo mračnije predskazanje da će zajednice s viškom muškinja zapodenuti svojevrsne seksualne ratove. Čije će se obistiniti?
Naročito je uzbunjujuće zazvučalo upozorenje dvoje politikologa, Valeri Hadson i Andreje den Bera, koji su pre nekoliko godina napisali da azijske države s viškom muških glava predstavljaju pretnju Zapadu. U zaključuju piše da se takvim društvima jedino može upravljati na autoritaran način, potiskujući nasilje unutar i prenoseći ga izvan svojih granica.
Mara Hvistendal u knjizi „Neprirodno odabiranje” zastupa drukčije gledište, ističući da je prethodno neosnovano. Indija je, naime, pustila duboke demokratske korene, uprkos polnoj neravnoteži. U svakom slučaju, poručuje ona, društva u kojima su muškarci brojčano nadmoćniji nisu „ugodno mesto za život”. Često su nepostojana, ponekad nasilna.
Iako je nameran pobačaj zabranjen u Kini i Indiji, neverovatno je teško primeniti zakon.
Ne postoji „srebrni metak”, zaključuje Kristof Gijmoto, koji veruje da je najpreče uveriti se da je pojava valjano predstavljena, posebno u zemljama u razvoju.
Ukoliko se odabiranje budućeg pola može poistovetiti s rakom, predrasuda u vezi sa ženama je cigareta, a ultrazvuk i abortus šibica. U današnje vreme se, svakako, ne smeju zanemariti ni ženska prava, uključujući slobodnu volju svake ponaosob da prekine neželjenu trudnoću.
Može li priroda (evolucija) sama da ponudi izlaz?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 06.11.2011.
