Izvor: Politika, 16.Okt.2011, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspevani neandertalac
Ljudi imaju izrazitu sklonost ka muzici, ona ih privlači, deluje seksi i, što bi rekao Šekspir, hrani ljubav. Zato nijedna kultura nije bez muzike. O razlozima koji su tokom evolucije doveli do pojave muzike nisu svi stručnjaci saglasni, jer nema čvrstih dokaza
Da li su seks, potraga za partnerom/kom i njegovo ili njeno osvajanje u suštini najvažniji razlog za pojavu, razvoj i trijumfalni uspeh muzike? Ima li ona adaptivnu vrednost pod kojom razumemo kombinovani uticaj svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osobina na biološku moć jedinke ili cele populacije?
Čarls Darvin je na oba pitanja dao pozitivan odgovor, tvrdeći da potreba za pronalaženjem partnera suprotnog pola jeste glavni povod korišćenja muzike. Pisao je da mnoge važne odlike raznih životinja nemaju veliku ulogu u borbi za opstanak, već kao i muzika služe da bi se našao partner ili partnerka za parenje. Najpoznatiji primer je paunov rep. On paunu služi da bi svojom lepotom fascinirao paunicu i tako je pridobije.
Univerzalnost, visoka cena i genetička kontrola – oko četiri odsto populacije je potpuno nemuzikalno, na jedan ili drugi način, a neki tipovi amuzije su nasledni – pokazuju da je muzika u genima, da ima funkciju u borbi za opstanak i u reprodukciji, naročito. Jedan od razloga verovanja u ovu teoriju jeste lakoća kojom muzičari i pevači oba pola osvajaju srca i duše onih na koje su se namerili.
Nemušto pevanje
Muzika kao hrana ljubavi ispunjava glavni kriterijum odlike kojom se obično pridobija seksualni partner. To je signal o fizičkoj spremnosti. Kao što nedovoljno zdrav paun nema veličanstven rep, tako i bolestan čovek teško peva i igra. Sve te aktivnosti zahtevaju fizičku spremnost i veštinu, dok komponovanje muzike zahteva i kreativnost. Ko sve to ima, s njim je teško izaći na kraj.
Stiven Miten, kognitivni arheolog i profesor rane praistorije iz Engleske, autor provokativnih knjiga i članaka o procesu mišljenja ljudi i o njihovom ponašanju, u svojoj knjizi Raspevani neandertalac (Mithen, S. J. The Singing Neanderthals: The Origins of Music, Language, Mindand Body: Harvard University Press), ne odbacuje, već razmatra, doduše s amandmanima, relativno novu hipotezu Stivena Brauna iz 2000. godine o koevoluciji jezika i onoga što danas nazivamo muzikom. Mitenova hipoteza bavi se naročitom i prvobitnom formom muzike koja je prethodila jeziku i omogućavala neandertalcima komunikaciju jednih s drugima na holistički način, tj. bez reči. Komunikacija je, kako kaže profesor Miten, bila manipulativna jer je uticala na emocionalno stanje i ponašanje, zatim multimodalna jer se sastojala od zvukova i kretanja, bila je muzikalna, dakle, ritmička i melodična i mimetička, jer je koristila zvučni simbolizam i gestove. Profesor Miten je taj način komunikacije nazvao Hmmmmm – komunikacioni prelingvistički sistem. Prelingvističku komunikaciju viđamo kod beba koje ispuštaju zvuke slične pevanju, sve dok ne progovore.
Sporazumevanje među neandertalcima sastojalo se iz kretanja tela, ritmičkog lupkanja stopalima, klimanja glavom, pljeskanja dlanovima i igre. Nešto slično ispoljavao je i homo ergaster, zajednički predak neandertalca i modernog čoveka.Nemuštim pevanjem i igranjem homo ergaster je pokazivao svoje fizičke kvalitete, ali i estetiku, želeći da utiče na žene dok je među njima tražio partnerku.
Dominantna teorija evolucije čoveka govori da je direktni predak homo sapijensa arhaični i uspravni, homo erektus, čije je poreklo u zapadnoj Africi pre 2,5–3 miliona godina. Pre 900.000 godina postepeno je napustio Afriku, kolonizujući Evroaziju. Neandertalac, po fizičkom izgledu robusni grubijan, krenuo je iz Afrike prema Evroaziji pre 300.000 godina, a onda i homo sapijens, možda pre 80.000 ili 50.000 godina.
Na svom putu ka severu, svi oni zaustavljali su se privremeno na Levantu (današnji Sirija, Palestina i Izrael). Tu je homo sapijens zatekao neandertalce. Ni jedan ni drugi nisu se uzdržavali od seksualne komunikacije. Zbog toga svako od nas nosi jedan do četiri odsto neandertalčevih gena.
Osvajanje čovečice
Mitenova hipoteza bavi se prvobitnom formom muzike koja je prethodila jeziku i neandertalcu i homo sapijensu omogućila komunikaciju bez segmentiranih elemenata, poput reči.
Sve to u suprotnosti je s već poznatom teorijom Stivena Pinkera, teoretičara jezika i naučnog superstara sa Harvarda, koji tvrdi da je muzika nastala kao plod nekih drugih adaptivnih kapaciteta i da je sama po sebi neadaptivna, kao što su neadaptivni pornografija i ukusi šećera i masti. To bi značilo da je muzika spinovana iz već postojećeg jezika, što je zbog ogromne razlike govora i muzike teško zamisliti.
Za Stivena Pinkera muzika kao kolač zadovoljava apetit za ukusom koji ne postoji u prirodi. U prošlosti niko nije mogao imati na raspolaganju dovoljno slatke, masne i energetski bogate hrane, i stoga je smislio kolače. Želja da se jede slatko i masno, isto je što i želja za muzikom, tvrdi Pinker. Mozak doživljava iritaciju zvucima iz prirode, njenim različitim tonovima i ritmom i pretvara ih u neko značenje.
I zaista, mnogi prirodni zvuci bude različite emocije: strah od grmljavine, zadovoljstvo u blizini rečice koja šumi,uživanje u cvrkutu ptica, nežna osećanja kada se čuje dečji smeh. To je osnova ideji da je muzika možda nastala na emocijama koje su se u početku razvile kao odgovor na važne zvuke iz prirode.
Upoređujući modernog čoveka sa neandertalcem, profesor Miten misli da su pojava jezika pre nekih 50.000 godina i njegova ubrzana evolucija više prigušili muzičke sposobnosti modernog čoveka,a manje neandertalca, iako su te sposobnosti nasleđene od dalekog zajedničkog pretka, tj. homo ergastera. Da li su neandertalčevo uspešno šarmiranje i osvajanje čovečice pevanjem i igrom bili povod njegovom mudrom rođaku, homo sapijensu, da ga pre 25.000 godina iz ljubomore osvetnički istrebi s lica Zemlje? Odgovor možemo samo naslutiti.
Ne znamo tačno zašto ljudi traže muziku. U svakom slučaju, ona je preplavila svet; 40 posto stihova u pesmama govori o ljubavi i seksu; hteli mi ili ne, uz muziku svakodnevno provodimo sat-dva.(www.economist.com/node/12795510).
Ukoliko „Vojadžer”, međuzvezdana sonda koja1977.zaplovila kosmičkom prostranstvom, ikada dospe do vanzemaljaca, pružiće im se prilika da na ovećem bakarnom diskunađu niz poruka sa Zemlje, a među njima i Bahovu muziku uizvođenju Glena Gulda (JasonD. Warren,JRSocMed 1999;92:571–575).
Možda vanzemaljci, poput ljudi, ne mogu bez muzike, pa bi se moglo desiti da slušajući Baha zaključe da je to artefakt, apstrakcija nekog potpunio drugačijeg uma od njihovog. I bili bi u pravu.
-------------------------------------------------------------
Melodija govora
O poreklu muzike van evolucionog konteksta verovatno se pričalo mnogo stotina godina, a mnoge kulture su je doživljavale kao božanski poklon. Međutim, evolucionističke hipoteze prilično su retke, verovatno zbog kompleksnosti muzike.
To što svako nauči da dobro govori, a retko ko nauči dobro i tačno pevanje, istinito je, ali samo za moderna društva. U ranijim i manjim društvima ljudi su pevali i igrali isto onoliko dobro i rado koliko su i razgovarali jedni s drugima. Jezik kojim govorimo bio bi teško razumljiv i s malo smisla kada ne bi bilo promene ritma i visine tonova, što zajedno daje melodiju – prozodiju.
Momčilo B. Đorđević*
*Profesor univerziteta
objavljeno: 16.10.2011.
