Izvor: Politika, 23.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi ljudski zametak iz kože
U časopisu „Matične ćelije” (Stem Cells) istraživači američke kompanije „Stemagen” obelodanili su da su prvi u svetu klonirali humani embrion, da su ishod strogo nadgledali najugledniji načnici i da su rezultati dodatno prošli nezavisnu proveru da bi se izbeglo krivotvorenje zbog kojeg je ugledni parnjak „Nauka” (Science) bio prinuđen da promeni uređivački odbor! Da li su obećanja da će se kloniranim matičnim ćelijama čoveka lečiti najteže bolesti bacanje prašine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u oči?
EMBRIOLOGIJA
Posle nekoliko godina laganja, obmanjivanja i krivotvorenja podataka u vezi s kloniranje ljudskih zametaka može se, najzad, prvi put verovati da je to nekome uspelo! Čak su i u najprestižnijem naučnom časopisu „Nauka” (Science) svojevremeno su osvanuli lažni nalazi, zato je promenjen uređivački odbor!
Zamislite šta se sve pojavilo u izdanjima s manje strogom recenzijom ili u domaćim novinama obznanili da su, čak, nadomak kloniranja prvog Srpčeta!
Američka kompanija „Stemagen” je naučno najuverljivije potkrepila da je stvorila ljudski zametak (humani embrion) nastao iz jajne ćelije žene davaoca, iz koje je uklonjeno jedro a ubačeno drugo (jedro) iz ćelije kože druge osobe. Ovaj zahvat se, inače, stručno zove nuklearni transfer somatske ćelije (engleski SCNT).
U ogledima koje je sprovela družina istraživača, predvođena Samjuelom Vudom, dobijeno je pet blastocista (maleni šuplji sklop, oivičen tanušnom opnom, s grozdom ćelija unutra iz kojih će se razviti zametak, i to razdoblje traje oko 15 dana) iz 25 zrelih jajnih ćelija davateljki. Za tri od 25 na osnovu provere DNK utvrđeno da su poreklom iz kože, jedan klon bio je na granici verodostojnosti. Iz tehničkih razloga u ostala dva blastocista genetski građa se nije dovoljno umnožila da bi se izvela zahtevana rigorozna analiza. U ovoj studiji uspešnost stvaranja kloniranih humanih blastocista bila je oko deset odsto!
Prvi važan korak
Samjuel Vud, jedan od kopotpisnika na naučnom članku objavljenom u časopisu „Matične ćelije” (Stem Cells), ističe da su ova istraživanja i rezultate pomno pregledali najugledniji naučnici u svetu i da su dodatno prošli kroz strogu nezavisno proveravanje (verifikacija)! U nastavku on dodaje: „Dostignuće je bilo tako kritično za svu ovu našu oblast istraživanja da nismo žalili nijedan napor u utvrđivanju istinitosti našeg rada”.
Zameci su poticali iz kože muškaraca i jajašca žena koje su se lečile od neplodnosti.
Učesnicima u jedinstvenom postignuću još je važnije: jedan od tri embriona imao je mitohondrijsku DNK jedne žene, jedini preostali ženski DNK u klonu, što je uzeto kao nedvosmislen dokaz da je rečeni postupak delotvoran. Mitohondrijska DNK nalazi se u unutrašnjoj ovojnici jajašca i nužna je za kloniranje jer nosi uputstva za reprogramiranje kožnih ćelija ponovo u zametak. Zato je postojanje muške ćelijske DNK i ženske mitohonrdijske DNK u istom embrionu potvrda da je on kloniran.
Prema laboratorijskim „Stemagena”, zasnovanim na američkim zakonima, na kraju opita zameci su uništeni.
Nijedna druga istraživačka grupa nikada ranije nije posvedočila (mada su mnoge u javnim glasilima saopštavale) da je klonirana ćelija odraslog čoveka, a još manje da je mogla da naraste do stadijuma blastocista s ćelijama (tzv. unutrašnja masa) iz kojih se nastaju linije embrionalnih matičnih!
Dotični naučnici bili su, dakle, svesni da je verodostojnost baratanja (mikromanipulacija) humanim klonovima toliko poljuljana da nikava, ni najmanja nedorečenost nije sme da se potkrade. Kao što sami kažu, to je samo prvi korak ka mogućrm dobijanju linija embrionalnih matičnih ćelija.
Ključni proboj dogodio se krajem prošle godine kada je časopis „Nauka” (Science) oglasio da su naučnici odgonetnuli kako da ćelije kože preobrate u embrionalne matične da posluže istoj svrsi.
Igre bez granica
Iako je ovo veoma zanimljivo tehničko, a ne naučno dostignuće, još ostaje da se odgovori na najvažnije pitanje: kako će se različiti klonovi ponašati, kada sada se zna da se ljudi u genomima (zbirka svih gena) više međusobno razlikuju (i do 12 odsto gena) nego što je iko ikada pretpostavljao!
Zar vam se ne čini da bi to bile svojevrsne „Igre bez granica”. U ovom slučaju, naime, moglo je da se desi da su dva genoma, i primaoca i davaoca, bili genomski usklađeni (kompatibilni), što nije toliko loše. Čak i to može da bude putokaz za buduća proučavanja.
Nije prvi put da naučnici objave da su klonirali ljudski zametak. Pre dve godine Korejac Hvang Vu-suk se zatrčao da obelodani da je to prvi u svetu uradio i dobio matične stanice, a kasnije priznao da je lagao.
Sve je manje nedoumica da kloniranje humanih embriona treba nastaviti iz naučnih pobuda. Obećanja da će se kloniranim matičnim ćelijama ljudi lečiti najteže bolesti bacanje su prašine u oči, naočito kada postoje potvrđeni nalozi da se to izvodi pouzdano i uveliko sa odraslim matičnim ćelijama samog obolelog.
Kloniranje ili veštačko osemenjavanje samo po sebi je, s moralnog gledišta, veoma osetljivo. Jedino je neseksulano (aseksulano) razmnožavanje ljudi opisano je u „Starom zavetu” i „Novom zavetu” Najpe sa Adamom, a potom sa Isusom Hristom. I povrh toga, u ceo poduhvat ušao je soj tzv. Istraživača slabih ili gotovo nikakvih moralnih obzira: prisetimo se zagonetnog Italijana Severina Atinorija koji je potajno dolazio u Beograd da klonira prvo Srpče!
Da je to učinio, do sada je trebalo već da trčkara, zar ne?
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 23/02/2008]
