Izvor: Politika, 06.Dec.2010, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preznojavanje s cvokotanjem
Ispraćamo najtopliju godinu od 1850. kada je počelo zapisivanje kolebanja žive u termometru – naša planeta se, dakle, zagreva, iako u pojedinim krajevima severne polulopte ljudi umiru od hladnoće
Zemlja ima vrućicu, iako se na velikim područjima severne polulopte ljudi smrzavaju i od hladnoće umiru.
Godina koju ispraćamo biće najtoplija otkako su 1850. počeli da zapisuju koliko se živa ispela u termometru. Nadmašiće neznatno i 1998. i 2005. kojima su klimatolozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već prišili maločas pomenuti superlativ, ukoliko veći deo naše planete ne zahvati ozbiljno zahlađenje u decembru.
Suočavamo se sa znatnim otopljenjem, poručio je na međunarodnom klimatskom skupu (200 zemalja) u meksičkom letovalištu Kankun Mišel Žaro, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije. Površinska temperatura na kopnu i moru premašila je za malo više od polovine (0,55) Celzijusovog stepena prosečnu u razdoblju od 1961. do 1990. godine, koja je dostigla 14. podeljak. Ujedno je desetogodište (a ne decenija) od 2001. do 2010. bilo najtoplije.
Glavnim krivcem oglašen je čovek zbog neumerenog ispuštanja gasova „staklene bašte” koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas). Ukoliko se ništa ne preduzme, zagrevanje će se nastaviti. Uostalom, prosečna temperatura je za 0,8 Celzijusovih stepeni viša u poređenju s predindustrijskim dobom.
Otopljavanje je najizraženije u Africi i pojedinim delovima Azije i Arktika. Skorašnje poplave koje su opustošile Pakistan pripisuju se veoma visokim temperaturama – 53,5 stepeni Celzijusovih. Maltene u isto vreme severne krajeve Evrope je zahvatio talas zahlađenja. Tek u nekoliko područja zabeleženo je da se živa malčice spustila ispod uobičajene oznake – uključujući Sibir i jugoistočne predele SAD.
Šta se, dakle, zbiva s vremenom koje ne merimo časovnikom?
Otopljenje bez ljudi
Klima se i u prošlosti poprilično kolebala u velikim vremenskim razmacima, nalik klatnu koje je neko jako zanjihao. Smenjivala su se žarka razdoblja na većem prostranstvu planete, bez zaleđenog pokrivača na polovima, i ledena doba u kojima je veći deo umerenog pojasa prekrivao podebeli sloj leda. Na promene su, prema naučnom tumačenju, presudno uticale tri vrste činilaca: astronomski, zemaljski (planetarni) i ljudski (antropogeni).
Zemlju uveliko trese groznica: živa u termometru popeće se, u proseku, za osam, a u tropskim krajevima, koji su ionako topliji, za pet podeljaka. Nalikovaće sebi od pre 55 miliona godina kada je nastupilo veliko otopljenje, sa otprilike istim porastom temperature od vulkanskog pepela i prašine. Tada nije bilo dvonožnih razumnih bića s termometrima da nam ostave svedočanstvo.
Prohujalo je 200.000 godina – na geološkom časovniku treptaj oka, za čoveka veoma dugo razdoblje – pre nego što se vratilo pređašnje stanje. Procenjuje se da je iz vulkanskih kupa u atmosferu izbačeno od 0,3 do tri teratona (hiljada milijardi tona) ugljenika koji se spojio s kiseonikom i načinio „pakao ugljen-dioksida” (Pakao je postojao, ako niste znali. A za raj pitajte nekog drugog). I u naše vreme je otpušteno, najmanje, pola teratone preko dozvoljene mere.
Gasovi od kojih nastaje „staklena bašta” (propušta sunčeve zrake, ali ne dozvoljava da se vrate) danas se iskazuju u iznosu od 380 čestica na milion, a pre industrijske revolucije bilo ih je 275. Izračunato je da je 400 gornja granica, posle koje su klimatske promene nepovratne. Nastavi li se sadašnjim korakom – a nema naznaka da neće – dostići ćemo je za deceniju.
Da li je naša planeta prekoračila „tačku bez povratka” – ona se zagreva, a mi cvokoćemo?
Ko je kriv za Mars?
Kada bi se sav led i sneg istopili, mora i okeani narasli bi još 60 metara! Za sada je izvesno da se antarktički lednici, „uspavani divovi”, bude iz večite dremeži i polagano razblažuju slanu vodu, što će ugroziti najveći „lanac ishrane”. Istovremeno se povlače glečeri sa 142 od 144 najviše planine sveta.
Proučavanjem leda s dubine od tri kilometra ustanovljeno je da u minulih 650.000 godina ugljen-dioksid nijednom nije premašio današnji iznos!
Produži li se (do)sadašnjom korakom, sredinom stoleća iščeznuće četvrtina kopnenih životinja i biljaka, a to je milion živih vrsta!
Hteli-ne hteli, živa u termometru se podiže, najverovatnije (više od 90 posto), zbog gomilanja ugljen-dioksida u atmosferi. Možemo li znati sasvim pouzdano? Ne. Zašto? Zato što to liči na „ruski rulet” revolverom s devet od deset metaka. Ko je voljan da kuša sreću?
Ali, čovek nije jedini vinovnik klimatskih promena. Pomenućemo odstupanja u Zemljinoj putanji (Milankovićevi ciklusi), izlive na Suncu, riganje vulkana i prirodno ispuštanje pojedinih štetnih gasova.
U minula dva desetleća opaženo je, međutim, i da je sve toplije na Marsu, Jupiteru, Neptunu, Plutonu i najvećem Neptunovom pratiocu Tritonu! Ko je kriv, ako čovek tamo još nije kročio?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 06.12.2010.
