Izvor: Politika, 20.Jun.2011, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za eliksirom mladosti
Proučavajući jednu čudnu bakteriju shvatio sam da je moguće produžiti ljudski vek mnogo duže od danas zamislivih granica, kaže genetičar Miroslav Radman
Kada ste se jutros probudili, niste znali da ćete živeti šest sati duže, počinje priču genetičar i molekularni biolog prof. Miroslav Radman za „Le Point” idodaje: „Ne znamo ni zašto ni kako, ali očekivani životni vek se produžava za šest sati dnevno, a mi možemo još da ga povećamo!”
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radman, čovek koji frizurom i likom podseća na Pedra Almodovara, jedan je od vodećih stručnjaka za DNK. U njegovoj pariskoj laboratoriji na Univerzitetu „Rene Dekart” mikroskopi su poređani jedan do drugoj kao topovi na palubi broda. Sin hrvatskog ribara, rođen u Splitu pre 67 godina, rešio je da otkrije ni manje ni više nego tajnu besmrtnosti. Kao Kolumbo u nauci, Radman istražuje nove puteve u hemiji starenja. A ono što je otkrio moglo bi zauvek da promeni čovečanstvo.
Zvali su ga sa najprestižnijih američkih univerziteta, ali je sidro spustio u Francuskoj. Posle 30 godina istraživačkog rada na CNRS i „Insermu”, Miroslav Radman veruje da zna put do eliksira mladosti.
„Proučavajući čudnu bakteriju Deinococcus radiodurans shvatio sam da je moguće produžiti ljudski vek i dobro zdravlje duže od danas zamislivih granica”, govori biolog koji je obezbedio besmrtnost ulaskom u Francusku akademiju nauka, a objašnjenje pruža i u novoj knjizi.
Bakterija koja, kao i niz drugih mikroskopski malih stvorenja, krije oružje protiv starenja, otkrivena je 1956. u konzervi govedine, sterilisane gama zracima. Tvrdokorna vrsta otporna je na radijaciju 10.000 puta veću od one koja je za čoveka smrtonosna. Zbog toga su se mnogi čak pitali da ova bakterija nije možda iz svemira!
„U pustinji, spržen suncem, deinokok može uz pomoć jedne kapi kiše da oživi posle nekoliko desetina ili čak stotina godina”, objašnjava Radman.
U čemu je tajna bakterije iz usoljene govedine?
„Iz stanja kliničke smrti vaskrsava tako što sebe reparira kopijama svojih genoma. Ako imate nekoliko identičnih ’pazl’ slagalica kojima nedostaju delovi, možete ih popuniti pomoću one koja je kompletna. Treba samo dovesti u red stotine delova genoma, oštećenih radijacijom, što deinokoku polazi za rukom za tri do četiri sata”,objašnjava biolog.
Proteini koji popunjavaju slagalicu nalaze se u svim živim organizmima i trebalo bi da nas zaštite od slobodnih radikala. Ali zašto kod ljudi ne funkcionišu?
„Problem je što su i proteini podložni propadanju i manje su efikasni.”
Tajno oružje deinokoka je koktel molekula koji ovoj bakteriji omogućava da „blindira” svoje reparativne enzime i zaštiti ih od propadanja.
„I mi posedujemo zaštitu od oksidanata, ali nedovoljnu da živimo koliko bismo želeli.”
Čim otkrije zamku za slobodne radikale, Radman će isprobati eliksir na miševima.
„To će biti zrno peska koje će usporiti ili zaustaviti otkucavanje našeg biološkog sata. Za deset godina možda ćemo imati vakcinu protiv starenja i pojedinačnih bolesti koje prate taj proces.”
Već dve godine Radman francuskim i evropskim ustanovama objašnjava da mu je potrebno do tri miliona evra da bi nastavio istraživanja.
„Kažu mi da je starenje složen proces, da je to što govorim prosto, i da neću uspeti.”
A šta će biti ako budemo živeli 150 ili 180 godina?
„To će nam omogućiti da istražimo fantastičan potencijal našeg uma. Čovek ima preveliki kapacitet mozga i danas umiremo a da ne stignemo da uživamo u mudrosti i svemu što smo naučili. Kratak životni vek ljudske vrste usporava njenu kulturnu evoluciju.”
----------------------------------------------------------------
Kandidat za „Nobela”
Profesor Radman se već nekoliko godina pominje kao kandidat za Nobelovu nagradu. Inače, ugledna evropska nagrada u oblasti mikrobiologije („FMES – Lwoff Award”), koju od 2000. svake treće godine dodeljuje Federacija evropskih društava za mikrobiologiju, biće mu uručena 30. juna u Ženevi.
objavljeno: 21.06.2011.
