Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji let šatla
NASA planira da do kraja godine okonča trodecenijskiprogram letova orbitalnih letelica, jer SAD nemaju konkretan novi plan za letelice koje bi povele astronaute u svemir
Ogromna praznina zaustavlja dah i tek tada shvatate šta mi sve imamo na Zemlji, rekao je Džim Louel 1968. godine u kapsuli „Apola 8”kada je obleteo oko Meseca. Ljudi na Zemlji bili su tada zadivljeni, a Amerikanci su bili sve bliži spuštanju na Mesec, što su i postigli sledeće godine.
„Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, rekao je Nil Amstrong 20. jula 1969. godine kada je zakoračio napovršinuMeseca.
Četiri decenije posle tog čuvenog trijumfa američkog svemirskog programa nad ruskim (iako su Rusi Gagarinovim letom bili prvi koji su obleteli Zemlju), svemirski program SAD ne izgleda optimistično jer nema plana čime dalje.
Poslednji let američkog šatl-programa sa letilicom „atlantis”zakazan je je za 8. jul, čime će biti okončane tri decenije ovog američkog svemirskog programa.
„Srećem ljude u pedesetim i četrdesetim godinama koji su u vreme kada sam ja leteo bili deca i koji mi kažu: ’Vi ste me podstakli da postanem inženjer, ili naučnik’”, ne krije danas Džim Louel.
Jedna od njih je Pamela Melroj, koja je postala astronaut 2007. godine i komandovala je šatlom „Diskaveri”.
„Verujem da je program ’Apolo’nadahnjivao generacije učenika i da je isto bilo i sa šatlom”, izjavila je Pamela Melroj.
Početak kraja programa šatla počeo je 2003. godine kada se letelica „kolumbija”raspalaprilikom povratka na zemlju.
„Tragedija ’kolumbije’bila je veoma bolna za nas. Mnogi su poverovali da su orbiteri previše podložni kvarovima da bismo nastavili da letimo na njima. Ne slažem sa tim. Smatram da je bilo vreme da odemo dalje od niske orbite oko zemlje, ali nas je ta nesreća podsetila da je to opasan posao”, ističe Pamela Melroj koja je učestvovala i u istrazi o uzrocima nesreće.
Drugi motiv za ukidanje programa šatla bilo je sve skuplje finansiranje letova. NASA ne krije da jedno lansiranje šatla košta oko 450 miliona dolara, ali Louel smatra da se tim novcem plaćaju poslovi na Zemlji i podstiče tehnološki razvoj.
Prošle godine predsednik Obama je predstavio svoju viziju američkog svemirskog programa, uključujući razvoj tehnologije za spuštanje ljudi na Mars, ali ne i na Mesec.
Pamela Melroj kaže da bi o tome trebalo ponovo razmisliti.
„Teško je otići na šestomesečni let bez prakse, pa je Mesec očigledan izbor. Neki asteroid bi takođe bio dobar. Mnogo štošta govori za i protiv, ali mislim da ćemo pre tog gigantskog skoka napred, ka Marsu, morati negde da ga uvežbamo”, ocenjuje ona.
Vizija predsednika Obame obuhvata podsticanje privatnih kompanija da razvijaju sledeću generaciju svemirskih letelica. U međuvremenu, astronauti će morati da se oslone na ruske rakete tipa „sojuz”za letove do Međunarodne svemirske stanice i od nje.
„To Ameriku košta 60 miliona dolara po letu, ali je dugoročno gledano prilično jeftino u poređenju sa novcem koji ćemo davati američkim privatnim kompanijama da rade isto”, ukazuje Louel.
------------------------------------------------------------------
„Zmaj” naslednik šatla već 2014. godine
NASA je nedavno pristala da plati 75 miliona dolara kompaniji „Spejs iks”da razvije letelicu koja će naslediti šatl. Kompanija kaže da će letelica „dragon” (u slobodnom prevodu – „zmaj”), koja je testirana u decembru, moći da poveze sedmoro astronauta u orbitu za svega 20 miliona dolara po osobi. „Spejs iks”planira da prvi takav let obavi već 2014. godine, tri godine pošto poslednji šatl bude leteo oko zemlje.
R. S.
objavljeno: 03.06.2011.
.jpg)
