Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji čarobnjak
Na spisku sto najuticajnijih ljudi u istoriji, Isak Njutn je drugi posle Muhameda, a ispred, trećeg, Isusa Hrista (prema knjizi Majkla Harta). Čime je to zaslužio velikan koji je život proživeo u samonametnutom samotnjaštvu?
Slučajnost je naklonjena samo pripremljenom umu
Luj Paster
Na spisku sto najuticajnijih ljudi u istoriji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Isak Njutn je između dvojice koji su utemeljili dve najveće svetske religije. Posle Muhameda, pre Isusa Hrista (u knjizi Majkla Harta „100: redosled najuticajnijih ličnosti u istoriji”).
Čime je to zaslužio velikan koji je život proživeo u samonametnutom samotnjaštvu?
Neumornog tragača za kamenom mudrosti danas smatraju utemeljivačem savremene nauke, uprkos tome što ga žudnja za razotkrivanjem hermetičkih tajni (prisca sapientia) ni do samrtnog časa nije napustila. Izvesno je da je najviše godina potrošio baveći se alhemijom izvan radoznalih pogleda. Čuveni ekonomista Džon Majnard Kejnz, u upečatljivom predavanju članovima Kraljevskog društva 1942. godine, nazvao „poslednjim čarobnjakom” zato što je „univerzum shvatao kao kriptogram (tajno pismo) koji je napravio svemogući Bog”.
Zar antički filozof Zenon nije govorio da svako ljudsko biće može da dopre do duha ili božanskog logosa koji upravlja univerzumom?
(Prilično neodređeni zakon iz 1404. godine, pod koji je sve i svašta moglo da se podvede, zabranjivao je da se prave srebro ili zlato iz sasvim razumljivih razloga.)
Uticaj Dekarta
Još u osmoletki deca nauče da je Isak Njutn smislio teoriju gravitacije i tri zakona kretanja (inercije, sile i akcije i reakcije). Ali je dosetka da mu je u prosvetljujućem času pala jabuka na glavu dok je sedeo navaljen na stablo, prema saznanju urednika za nauku i naučnog predavača Majkla Vajta („Isak Njutn, poslednji čarobnjak”, izdavači Zavod za udžbenike i „Dosije”), gotovo izmišljena.
Iskoračio je izvan dotadašnjih granica nauke, i matematike osobito (po svemu sudeći, najnapredniji matematičar svoga doba), u dve čudesne godine (anni mirabiles), 1665. i 1666, protumačivši da je sila teže (gravitacija) sveprisutna i da deluje privlačeći svakojaka tela, s tim što ona s većom masom uvek nadjačaju. Ćudljiv, nepoverljiv, tajanstven i samopregoran, svoje životno delo „Principi” (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), u kojem otkriva ustrojstvo pojavnog sveta, napisao je na latinskom. Kakvim god da je naumom vođen, valja znati da se od svih pitomaca Kembridža u to vreme očekivalo da posle prve godine tečno govore latinski, starogrčki i hebrejski.
Iz mnoštva proračuna jasno je da teoriju privlačenja tela nije uhvatio i shvatio u jednom naletu nadahnuća. „Pokazao je opštu gravitaciju na delu”, piše Majkl Vajt, „ali nikada nije bio u stanju da objasni mehanizam po kome deluje.”
Na traganje Isaka Njutna za odgonetkama najzapretanijih tajni prirode najviše je uticao Rene Dekart, čiju je „Geometriju” temeljno iščitao godinu dana ranije, iako je on u svojim spisima odbacio misticizam i okultizam prikazujući univerzum kao mašinu. Druga dvojica bili su hemičar Robert Bojl, najbolji eksperimentator do naših dana, i filozof Frensis Bekon („Novi Organon”).
Sukob s Lajbnicom
Svoj pogled na svet korenito je promenio početkom 1663. godine ispisujući primedbe na Aristotelovo učenje („nepokretni pokretač”) u „Filozofskoj svesci” (Quaestiones) ispod novog vlastitog vjeruju – „Platon mi je prijatelj, Aristotel mi je prijatelj, ali je istina moj najveći prijatelj”. Ciljao je, nesumnjivo, na slavnu Aristotelovu misao iz „Nikomahove etike” – „Platon je prijatelj, ali je veći prijatelj istina”. (Aristotel je, inače, Platonov učenik).
Majkl Vajt podrobno rasvetljava četvorodecenijski sukob s Gotfridom Lajbnicom, „jednim od najvećih sveznadara u istoriji” (poreklom Lužički Srbin), koji je izbio zbog infinitezimalnog računa. Da to nije bio povod, verovatno bi svadljivi Isak Njutn našao neki drugi jer je opsednuto verovao u svoju jedinstvenost. Sporenje je okončano smrću Gotfrida Lajbnica koga je naknadno izbrisao iz trećeg izdanja „Principa”.
Istu osvetu su ranije iskusili dvojica suparnika – Robert Huk i Džon Flemstid.
Mališan (rođen 4. januara 1643) koga je rano ostavila majka nije prihvatio hrišćanski obred na samrti (20. mart 1727), zato što je prigrlio arijanstvo (po aleksandrijskom svešteniku Ariju iz četvrtog veka koji je osporavao da su Isus i Bog jednosuštni – homousija). U delovodniku Kraljevskog društva tri dana kasnije zapisana je jednostavna napomena: „Pošto je mesto predsednika upražnjeno zbog smrti ser Isaka Njutna, danas nije bilo sastanka.”
Na nadgrobnom natpisu spomenika pokraj Vestimensterske opatije u kojoj je sahranjen ispisani su stihovi pesnika Aleksandra Poupa: „Priroda i prirodni zakoni u noćnoj tami nalaze skrivenost; Bog reče ’Neka bude Njutn’ i sve postade svetlost.”
----------------------------------------------------------------------
Novi Solomon
Isak Njutn je sebe zamišljao kao novog Solomona i verovao da mu je od Boga data dužnost da razotkrije tajne prirode – naučne, alhemijske ili teološke. Mudrog izrailjskog kralja nazivao je „najvećim filozofom na svetu”.
Čak se potpisivao izmišljenim imenom (pseudonim) „Jedan Sveti Bog”, što je obratno čitanje (anagram) od latinskog Isaacus Neuutouns (Jeova Sancus Unus).
Stanko Stojiljković
objavljeno: 16.04.2011.
