Izvor: Politika, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke razlike u mozgu
Zaviri mu u mozak i saznaćeš nečije političko ubeđenje.
Kada biste snimili glavu svakom žitelju Srbije, smesta biste mogli da saopštite ishod ma kojih izbora. Jedino ostaje neizvesno koliko će glasača izići na birališta; ukoliko biste i to unapred znali, ne biste omašili u konačnoj proceni.
Ne verujete da je to moguće?
Odranije je poznato da slobodoumni i staromodni ljudi iskazuju različite skorove na psihološkim ispitivanjima. Naučnici s Njujorškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << univerziteta nedavno su potvrdili davnašnji iskaz starogrčkog filozofa Aristotela da je "...čovek političko biće..." (zoon politikon). Posmatranjem mozga možete unapred doznati da li je dotični liberalnih ili konzervativnih uverenja. Mudri Stagiranin, naravno, nikako nije ni mogao da zamisli šta će gotovo dva i po hiljadugodišta kasnije istraživači otkriti.
Moždani živci ljudi liberalnih i konzervativnih ubeđenja, naime, drugačije međusobno čavrljaju (jedni drugima ispaljuju električne poruke) kada se pojedinci suoče s teškim izazovom. Drugim rečima, razlike u političkim verovanjima su neurološki utemeljene, a verovatno i nasledno (genetski) uslovljene.
Merač protivrečja
Nekoliko tuceta pređašnjih proučavanja potvrdilo je jaku vezu između političkih ubeđenja i izvesnih crta ličnosti.
Konzervativci nastoje da očuvaju ustaljeni poredak u svom životu i dosledniji su u odlučivanju. Liberali, nasuprot tome, ispoljavaju više trpeljivosti za dvosmislenost i složenost, lakše se prilagođavaju neočekivanim okolnostima. I srodnost između političkih pogleda i saznajnih stavova se nasleđuje s roditelja na decu, pokazalo je istraživanje objavljeno u uglednom naučnom časopisu "Neuronauka" koji izlazi pod okriljem "Prirode".
Dejvid Ejmodio, profesor psihologije koji izučava političke pojave u pomenutoj visokoškolskoj ustanovi, bio je znatiželjan da odgonetne da li se mozgovi uslovno nazvanih levičara i desničara drugačije ponašaju kada su izloženi istom podsticaju. Stoga je okupio 43 dobrovoljca i zahtevao da brzo odgovore na zadatke koji su se ređali na računarskom ekranu. Provere su osmišljene da pokažu da li su ispitanici skloni lišavanju od uobičajenih navika.
Pre nego što je započelo ispitivanje, učesnici su od plus pet (veoma konzervativan) do minus pet (veoma liberalan) ocenili vlastite političke naklonosti. Zatim su pristupili proveri: zavisno od toga šta su ugledali na računarskom ekranu, imali su pola sekunde da pritisnu dugme ako vide M ili da ne učine ništa kada spaze W. Dotični zadatak, poznat kao "ići – ne ići", primer je "sukobljenog nadgledanja" koji objašnjava kako shvatamo (doživljavamo) čemu ćemo posvetiti pažnju.
U ovom slučaju, ispitanici su se navikli da stisnu dugme kada vide M, što je činilo 80 odsto vremena u proveravanju. Čim bi iskrslo W, suočili su se sa sukobom između uvežbanog odgovora i novog podsticaja. A to se najbolje ogleda u prednjem delu mozga koji maltene služi kao merač jačine nastalog protivrečja.
Otisak glasanja
Ljudi koji su u ovom području više osetljivi brže se odazivaju na nagoveštaj koji iziskuje da prilagode svoje ponašanje, odgovaraju brže i tačnije na neočekivane podstreke, objašnjava Dejvid Ejmodio. Pojedinci koji su se izjasnili kao politički liberali dva i po puta su, u proseku, osetljiviji u poređenju s političkim konzervativcima. Ispoljili su više osećajnosti i na potrebu za promenom i na nuždu da usklade svoje ponašanje. Podrazumeva se, svakako, da su na elektroencefalografu (EEG) neprekidno praćeni živčani podražaji, na osnovu čega je uočena povećana živost u području mozga uključenog u samonadziranje "sukobljenog nadgledanja".
Neurološko ustrojstvo za "sukobljeno nadgledanje" oblikuje se u ranom detinjstvu i verovatno je delom ukorenjeno u našem genetskom nasleđu. Čak i ako geni ocrtavaju otisak za jedno ili drugo političko usmerenje, u suštini se ona uobličuju delovanjem sredine u toku života.
U prošlosti se, inače, verovalo da na političke naklonosti upliviše okolina, svojevrsni spoj biološkog sklopa i kulturnog uticaja. Najnovije istraživanje, međutim, pokazuje da ova sklonost nije samo nečiji izbor, čini se da je povezana s temeljnim razlikama u načinu na koji pojedinci obrađuju podatke (informacije). Ni u kojem slučaju ne proističe zaključak da su slobodoumni bolji od staromodnih, možda su u drukčijim (ne)prilikama manje osetljivi i više uporni da se ne menjaju.
Koliko je ovaj nalaz dobar ili loš, zavisi od ugla procenjivanja. Jedni bi mogli da kažu da su liberali spretnog uma, a konzervativci kruti i tvrdoglavi; drugi bi, s podjednakom istinitošću, imali razloga da tvrde da se neodlučni liberali ne drže svojih uverenja, a da su u tome postojani i verni.
Da li će moždani otisak, zaista, jednog dana predskazivati kako će neko glasati?
[objavljeno: ]
