Izvor: Politika, 21.Maj.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod svodom lobanje
Jednu od najvećih zagonetki predstavlja misao koja nastaje u svim delovima mozga. Kakve veze s tim ima srpska reč „moždanik”?
Revolucionarni tehnički pronalasci u 20. veku, kao što su elektroencefalograf i, naročito, magnetna rezonantna tomografija, podstakli su i omogućili u 21. veku nova istraživanja mozga, čije su tajne, kako se pokazalo, gotovo ništa manje od onih koje su u nedrima univerzuma. Jednu od najvećih zagonetki pod svodom ljudske lobanje, u kojoj se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalazi sto milijardi nervnih ćelija, predstavlja misao.
Odgonetanjem tog pitanja bavi se i berlinski neurolog Jon Hajnes (1971), koji je ovih dana predstavio javnosti rezultate svojih istraživanja. Prema njegovim rečima, u mozgu ne postoji „centralno mesto” koje je nadležno za misao. Ali misao nije mogućna bez zajedničkog rada mreža neurona u režnju velikog mozga, pri čemu se u jednom moždanom regionu analiziraju čulni podaci, koji se zatim povezuju sa iskustvom koje pripada drugom regionu, a potom sledi aktiviranje delova u mozgu koji procenjuju i vrednuju situaciju i formulišu reči pomoću kojih se na adekvatan način imenuju događaji i zbivanja.
Najkraće rečeno, jedna misao je pojava aktivnosti celokupnog mozga.
Opisujući svoje eksperimente, Jon Hajnes je saopštio da nastanak misli prati ogroman broj električnih signala, koji se istovremeno šire u ljudskoj glavi, a svaka misao ima neku vrstu mustre koja nastaje moždanom aktivnošću. Uslovno rečeno, postoje specifični misaoni otisci koji se, zahvaljujući modernim tehničkim sredstvima, mogu učiniti vidljivim.
Ko sabira, ko oduzima
On zasad pretpostavlja da se na osnovu saznanja ovih mustri može zaključiti o misli koju pojedinac upravo ima. U cilju ilustracije, naveo je rezultate uporednih testiranja. Neuronalne aktivnosti učesnika u eksperimentu, koji su izabrali da saberu dva broja, razlikovale su od neuronalnh aktivnosti onih koji su se odlučili da izvrše oduzimanja brojeva. Na osnovu očitavanja neuronalnih aktivnosti, u 70 odsto slučajeva utvrđeno je ko je sabirao, a ko oduzimao brojeve!
Dok vrše te jednostavne računske operacije, odrasli koriste rešenja koja su prethodno naučili napamet. Tokom tog eksperimenta registrovano je aktiviranje regiona koji su nadležni za pamćenje i jezičku preradu podataka.
Međutim, eksperimenti u kojima su sudelovali pripadnici različitih jezičkih zajednica, na primer, oni čiji je maternji jezik engleski i oni čiji je maternji kineski, pokazali su da postoje razlike u aktiviraju regiona u mozgu. Prema Hajnesovom mišljenju, zasad je nejasno da li je ta razlika posledica različitih kulturnih sistema, sistema učenja i obrazovanja, načina pisanja i tako redom ili i nekih drugih faktora.
Sažimajući rezultate svojih istraživanja, popularno predstavljenih kao jezik mozga, ovaj mladi naučnik je zaključio da je računanje u vrlo tesnoj vezi s jezikom i da se neuronalne aktivnosti pojedinih misaonih procesa mogu predstaviti na vidljiv način. Međutim, to su tek počeci rešavanja izuzetno složenih procesa svesnog mišljenja, koji ima svoj osnov u mozgu i njegovom jeziku.
Pamet pečati
Današnja saznanja u poređenju sa onima od pre deset godina pokazuju da se mozak osoba muškog i ženskog pola u mnogo čemu razlikuju. Prema jednom od novijih istraživanja, muškarci imaju nekoliko milijardi neurona u režnju velikog mozga više od žena. Međutim, žene imaju veću gustinu moždanih nervnih ćelija, potpuniju umreženost moždanih hemisfera i veći broj brazda u režnju velikog mozga.
Ali, na osnovu današnjeg stanja u nauci, iz svega toga ne može se ništa pouzdano zaključiti. Zbog toga su naučnici počeli da istražuju, za sada na miševima, kako i kada u embrionu počinje da se ispoljava ta razlika i da li, osim hormona, postoje i drugi faktori koji izazivaju razliku između mozga muškaraca i žena.
Osim specijalista za istraživanje racionalnog mišljenja, javili su se za reč i oni koji rešavaju zagonetku intuitivnog mišljenja. Jedan od najuglednijih stručnjaka za to pitanje, Holanđanin Ap Dijksterhuis, tvrdi da bez tog „šestog čula”, čovek ne bi bio sposoban za delanje u svakodnevici i donošenje raznih odluka, pred kojima je analitički um vrlo često bespomoćan. Pomenuti psiholog dokazuje da je ljudski nesvesni kompas mnogo pouzdaniji i precizniji u nepreglednoj situaciji od racionalnog mišljenja. Ali, nije još naučno objašnjeno kako taj kompas funkcioniše i šta je to što mu omogućava da bude precizniji od racija kad treba doneti kompleksnu odluku.
O svemu tome svedoče katkad i reči. Na primer, srpska reč „moždanik” (svrdlo) izvedena je od praslovenske i sveslovenske „mozak”, čije je indoevropsko etimološko gnezdo „mozgho”. Svrdlom svesti i podsvesti (izrazi koji postoje u srpskom književnom jeziku) čovek je „svrdlao” i Zemlju i Nebo. Ako mu to ogromno iskustvo pomogne da „svrdla” i mozak, ne ostavljajući pri tom u njemu rupe, onda ti veliki poduhvati mogu biti dugovečni i plodonosni.
Ne kaže se uzalud: Pamet vreme pečati, vreme pamet pozlati!
Rajko Đurić, doktor filozofije
objavljeno: 21.05.2011.
