Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planeta s četiri sunca
Kako biste pratili koje je od četiri sunca kada izašlo i zašlo? Nismo izmislili dosetku da vas namučimo u odgonetanju, nesvakidašnju zagonetku su ovih dana saopštili astronomi. Posluživši se infracrvenim očima svemirskog teleskopa "Spicer", prvi put su otkrili kovitlac sitne kosmičke prašine iz kakvog nastaju nebeska tela slična Zemlji, na 150 svetlosnih godina od nas u sazvežđu Hidra (TW Hydrae). Za kolut su smelo pretpostavili da predstavlja planetu u nastajanju. Ukoliko se ikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uobliči, obasjavaće je u isti mah četiri zvezde (HD 98800), po dve u paru, stare tek deset miliona godina (Sunce već ima četiri–pet milijardi). Prvi dvojac s kudikamo više sjaja, zato što je znatno bliži rađajućem nebeskom telu (protoplaneta).
Planete su neka vrsta kosmičkog usisivača, sakupljaju otpatke u prstenu oko zvezde. Većina diskova je glatka i neprekinuta, ali u novouočenom su – svakako na snimku – opazili liniju koja označava prekid. Zaostala kosmička građa (gas, prašina i kamenje) privučena je više na jednu stranu, bližim zvezdanim bliznakinjama. Sasvim prirodno, prevladala je jača sila privlačenja (gravitacija), zar ne?
Ispalo je da su nebeski osmatrači razaznali dva razdvojena pojasa u međuzvezdanom kolutu. Jedan je, verovatno, satkan od sitnih zrnaca prašine i nalazi se na jednu i po do dve astronomske jedinice od zvezdanog para, drugi je na, najmanje, tri puta većem odstojanju (5,9 astronomskih jedinica) i sačinjen je, po svemu sudeći, od asteroida ili kometa. (Astronomska jedinica je rastojanje od Sunca do Zemlje, a to je 149.600.000 kilometara.)
U gotovo praznom međuprostoru će, kada se uobliči i zaokruži, tumarati buduća planeta.
Naučnici zamišljaju da je praznina nastala gravitacionim nadvlačenjem dva zvezdana para, kao u potezanju konopca dve momačke družine na poljančetu. Razdaljina između procenjuje se na 50 astronomskih jedinica, malčice veća nego od Sunca do Plutona.
Uobičajeno je da – čim spaze takav kosmički jaz – astronomi pomisle da nastajuće nebesko telo raščišćava sebi putanju kojom će jezditi. U prilog tome govori činjenica da je znatno dalji zvezdani dvojac ostao bez svojeg kosmičkog obruča, što potkrepljuje pretpostavku da su se čestice – pod uticajem privlačnih sila – uveliko zaputile ka bližem paru. A da će baš u tom kovitlacu napupiti planeta, čisto je nagađanje koje nije, međutim, lišeno osnova.
A kako se ponašaju zvezde?
Dvojac (binarni sistem) kruži oko zamišljene središnje tačke privlačenja, zavisno od pojedinačnih veličina (masa), a povrh toga obleću jedan oko drugog. Kao dva plesačka para koja se vrte igrajući valcer.
Daleki svetovi sa više sunca nisu ništa neobično u svekolikom beskraju ("Politika" je ne tako davno opisala planetu sa tri zvezde, a u međuvremenu ih je ubeleženo nekoliko), ali prvi put predstavljamo četiri zalaska (izlaska) sunca. Isprva su astronomi poverovali da će međusobno nadjačavanje dve zvezde rastrgnuti kolut kosmičke prašine, docnije su se uverili da je maltene sve isto kao i kada on okružuje samo jednu. Sa tri ili četiri – to je samo pitanje brojanja.
Imajući u vidu da se mlade zvezde rađaju po nekoliko istovremeno, nije nemoguće da se i u takvim uzburkanim okolnostima oblikuju diskovi koji ih okružuju, a dalje je već sve poznato. Iako kudikamo napornije i burnije nego što je to bilo s postankom našeg Sunčevog sistema.
I pre izbacivanja svemirskog teleskopa "Spicer" u putanju oko Zemlje, posmatrači neba su, u grubim crtama, naslućivali daleke svetove s četiri sunca, ali zureći kroz dalekozore na tlu nisu mogli da ih razaberu. Sada su bez ikakvih smetnji gledali dva baletska para kako na pozamašnom rastojanju obigravaju jedan oko drugog. Upravo jedan od ova dva, stručno nazvan HD 98800b, okružuje kolut prašine i kamenja iz kojeg će se – kako se očekuje – roditi još jedna, ko zna koja po redu planeta u našem kosmosu.
Prema opšteprihvaćenom tumačenju, planete se obrazuju nalik snežnim grudvama, i to potraje milionima godina. Najpre započne slepljivanje sitnih zrnaca prašine, a potom se, uz sve sporije obrtanje oko vlastite ose, gomilaju nove naslage i nebesko kamenje uvećava. Pojedine kosmičke stene se sudare i uobliče stenovite planete, kao što je Zemlja, ili jezgra gasovitih divova poput Jupitera. Od manjeg kamenja koje se ne preobrazi u planete postanu asteroidi i komete.
Ima li odgovora na pitanje s početka? &Ajde da pokušamo: dva sunca će izgrevati, a dva se gasiti – s tom razlikom što će dva bliža biti veoma blistava, a dva dalja bledunjava (ali to je samo maštarija potpisnika ovog napisa bez uverljivih dokaza).
Članak u kojem se stručno opisuje retko otkriće objavljuje čuveni "Astronomski časopis".
[objavljeno: ]
