Izvor: Politika, 12.Jun.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradajz i s ukusom i s prinosom
Američki naučnici poslužiće se nesvakidašnjim postupkom koji objedinjuje menjanje gena i psihološke smicalice. Kako?
Koliko puta ste sami sebi u bradu promrmljali da vam paradajz koji jedete ne prija kao nekada?
Na Univerzitetu Florida (SAD) imaju plemenitu nameru da mu vrate zaboravljeni izgubljeni ukus da vas više ne bi podsećao na parče kartona koje žvaćete u ustima. Poslužiće se nesvakidašnjim postupkom koji objedinjuje menjanje gena i psihološke smicalice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako?
U Sjedinjenim Državama se u prodavnicama još prodaje genetički izmenjeni paradajz, kao što su to uveliko soja i kukuruz, već prirodnim ukrštanjem poboljšan da bi sačuvao svežinu posle dugotrajne vožnje. Pojedina svojstva biljaka se, kao što je poznato, menjaju ubacivanjem novih namesto stari gena. S drugačijim odlikama. U prirodnom odabiranju (selekcija) do željenih osobina stiže se ukrštanjem dve biljke, slično odgajanju nove pseće pasmine.
Mnoge vrste paradajza uzgajaju se da ne uvenu nakon dužeg putovanja, tako što se unese gen koji usporava truljenje. Najčešće se otpravlja nedovoljno zreo, ali kada se dopremi u skladište podvrgava se prskanju gasom etilenom u naročitim prostorijama. I posle jedne sedmice se dostavlja u piljarnice i samoposluge.
Uzgajanje paradajza s poželjnim ukusom nije nimalo težak zadatak, kao ni onog koji povrtari najradije odabiraju zarad dobro prinosa. Ali postići i jedno i drugo u istoj voćki nije tako jednostavno. Veliki pritisak da se ispuni samo potonji najčešće okrivljuju za neispunjenje prethodnog zahteva.
Biljni biolog Hari Kli, sa Univerziteta Florida, objašnjava da se to, isključivo, tiče novca i nada se da će – ubacujući gene jedne vrste paradajza (izvrstan ukus i sitan plod) – stvoriti drugu (odličan ukus i veliki prinos). Ratari najviše polažu na veličinu i težinu, zanemarujući, nažalost, i ukus i miris.
Bogati urod, u suštini, krasi tek nekoliko vrsta: imajući u vidu da ih odgajivači međusobno ukrštaju da dobiju krupnije plodove, biljke nisu u stanju da stvore dovoljno šećera i ostalih hranljivih sastojaka. I šta se zbiva kada se svojstva ukusa razblaže? U ustima osećate višak vode.
Kakvim će lukavstvom zadovoljiti i uzgajivače i ljubitelje?
Hari Kli smatra da postoji način da se poboljša ukus, a ne žrtvuje prinos. Tajna se krije u organskim jedinjenjima, nazvanim volatili, koja paradajzu daju osoben miris i ukus.
Ali odrediti koja su bitna za zadovoljavajuću ukus i miris, to je pitanje za psihologe. Zato se budućim istraživanjima pridružila Linda Bartošuk, stručnjak za merenje koliko je nešto ukusno, koja je do sada otkrila retke superkušače, obdarene da osete manje razlike nego ostali. Ukoliko se osmisle podesna merna pomagala, ona je kadra da iscedi šta se to ljudima najviše dopada u paradajzu. Nakon toga pomoći će Hariju Kliju da podesi osobine poželjne za ukusne plodove.
I na kraju se ulazi u područje genetike: izdvojiće se geni iz postojećih odomaćenih vrsta, iako se pretpostavlja da će ključne naći i u divljim sortama. Nećete verovati, u plodovima nešto većim od zrna graška krije se najjači ukus paradajza koji obožavamo.
Zahvaljujući velikom napretku molekularne genetike, za nekoliko meseci može se stvoriti željeni plod, na šta je ranije trebalo utrošiti godine mukotrpnog ukrštanja.
objavljeno: 12.06.2010.
