Izvor: Politika, 14.Mar.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena čestica nije „superbozon”
Čestica uočena prošlog jula verovatno je „higs” standardnog modela, a ne „egzotični” koji bi otkrio nove tajne svemira
Čestica otkrivena prošlog jula u Velikom hadronskom sudaraču, sve više izgleda kao Higsov bozon, saopštili su juče naučnici u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi. Reč je, izgleda, o Higsovom bozonu standardnog modela, a ne „superhigs”, koji bi, kako su se mnogi nadali, otkrio egzotične tajne univerzuma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Izgleda kao čestica koja odgovara standardnom modelu”, rekao je za Rojters fizičar Brajan Pitersen iz „Atlasa”, jednog od dva tima koji nezavisno rade na ispitivanju čestice i ne porede rezultate kako bi nezavisno došlo do zaključaka.
Timovi „Atlas” i CMS, analizirali su dva i po puta više podataka nego što je bilo dostupno u julu kako bi ne samo potvrdili postojanje čestice nego i otkrili nešto o njenom karakteru, izveštava Bi-Bi-Si.
Za subatomske čestice karakteristična svojstva su spin i paritet. U slučaju čestice otkrivene prošle godine, ova svojstva postaju očigledna tek kad se precizno analizira kako se brzo raspada u druge čestice unutar detektora.
„Preliminarni rezultati na osnovu svih podataka iz 2012. su sjajni i meni je očigledno da radimo na Higsovom bozonu, iako smo daleko od toga da znamo o kojoj tačno vrsti bozona je reč” rekao je Džo Inkandela, predstavnika jednog tima.
Decenijama se u akceleratorima čestica širom sveta tragalo za bozonom koji je dao masu materiji posle velikog praska pre skoro 14 milijardi godina. Nazvan je po Piteru Higsu, koji je pretpostavio njegovo postojanje. Ako se potvrdi da je pronađena čestica zaista Higsov bozon, škotski fizičar će verovatno dobiti Nobelovu nagradu za fiziku, narednih godina.
Do pre nekoliko dana u naučnoj zajednici je postojala nada da je u pitanju možda nešto više od čestice koja bi popunila nedostajuću kockicu u takozvanom standardnom modelu, sveobuhvatnoj teoriji o nastanku univerzuma.
Govorilo se o „superhigsu”, koji bi mogao da bude veza između našeg sveta i većine materije u vasioni. O tome je pisao američki fizičar Šon Keron u svojoj knjizi o „božjoj čestici”.
Mnogi će biti razočarani što Veliki hadronski sudarač za tri godine nije proizveo dokaz o dva sveta grala „nove fizike” – tamnoj materiji i supersimetriji. Tamna materija je misteriozna supstanca koja čini 25 odsto univerzuma, naspram samo četiri odsto vidljivih tela kao što su zvezde i planete. Preostalo čini neobjašnjena „tamna energija”. Teorija supersimetrije predviđa da sve elementarne čestice imaju svoje teže parnjake koje tek treba da vidimo.
„Svi su se nadali nečemu što bi nas odvelo dalje od standardnog modela, ali to verovatno nije realno u ovoj fazi”, rekao je za Rojters jedan od istraživača.
J. J. K.
objavljeno: 15.03.2013.
