Izvor: Politika, 16.Maj.2011, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmi dan Postanja
Bez obzira što pripadamo istoj biološkoj vrsti Homo sapiensa, svaki od nas nosi svoj i ničiji više genom – niska gena. Narodski rečeno, nosi svoj krst! A to je tek početak. Predstoji nam da iz tzv. analitične faze genomike, u kojoj se sada nalazimo, pređemo u sintetsku. To znači da ćemo stvarati potpuno nove ili postojeće genome menjati po našoj volji
Otkako postoje pismeni zapisi, a i pre njih, čovek je sebi postavljao dva krupna pitanja: Poreklo vasione i Poreklo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << života na Zemlji. Samim tim pitao se za svoju buduću ulogu i ovde i u svemiru.
Nije nimalo čudno što su od iskona sve religije, na ovaj ili onaj način, pokušavale da na to odgovore. Pojedina tumačenja bila su bizarna, iz današnje perspektive, čak, smešna i naivna, rekli bismo, besmislena. Malo se znalo, pa je svako objašnjenje bilo moguće. Poslednje u tom nizu nalazimo u prvoj knjizi Mojsijevog petoknjižja koja se zove „Postanje”, gde se tvrdi da je Bogu bilo potrebno šest dana od dana kada „u početku stvori Bog nebo i zemlju” do momenta kada „Bog stvori čoveka po obličju svome, po obličju Božijemu stvori ga muško i žensko stvori ih”.
A onda polovinom 19. veka, tačnije 1858. godine, teorija Čarla Darvina objavljena u knjizi „Poreklo vrsta” je iz osnova promenila shvatanje našeg porekla. Ukratko, nismo stvoreni odjednom i naprečac tako što „stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa”, već polako evolucijom, za oko 3.5 milijardi godina, koliko je bilo potrebno od prvih živih bića do čoveka.
Dakle, zahvaljujući Čarlsu Darvinu počeli smo da objašnjavamo svoje poreklo naukom, a ne veronaukom!
Istorijski gledano, proteklih 150 godina čovečanstvo se ne samo u biologiji već i u drugim oblastima usredsredilo da naučno, bez svakojakih fatamorgana, odgovori na gore navedena najsuštinskija pitanja koja nas od iskona tište.
Darvinov aksiom
Usredsređujući se u ovom napisu na živa bića, u tom kontekstu i na čoveka, prekretnicu u našem poimanju suštine života označilo je otkriće Džejmsa Votsona i Frensisa Krika 1953. godine koji su rastumačili hemijsku strukturu dezoksiribonukleinske kiseline , DNK, pomoću koje smo mogli da na naučnoj osnovi zasnovanom gledištu odgonetnemo tajnu života i osobine svega živog na kugli zemaljskoj. Ovo otkriće stavilo je tačku na raspravu staru koliko je stara i sama ljudska vrsta.
Da li život ima magičnu i mističnu suštinu ili je kao svaka druga hemijska reakcija koja se izvodi u laboratoriji, plod uobičajenih fizičkih i hemijskih procesa? Da li postoji nešto božansko u srcu ćelije što je čini životnom? Votson-Krikova dvostruko ulančana struktura DNK je odgovorila definitivnim – NE! S tim NE do tada ispravno definisana samo kao Darvinova teorija, teorija je prešla u Darvinov aksiom!
Od 1953. do danas, zahvaljujući velikom broju izvanrednih naučnika, nazvao bi ih spektakularnim tehnološkim inovacijama, i milijardama i milijardama investiranih dolara širom sveta, stigli smo do momenta kada se ukupna nasledna materija nekog organizma, u nauci nazvanoj GENOM, može pročitati i dešifrovati za nekoliko dana uz relativno male troškove.
U iščitavanju genoma, od najjednostavnijih do najsloženijih živih stvorenja, povremeno su iskrsavala iznenađenja. Osnovna pretpostavka bila je da, ukoliko je neki organizam složeniji, a na samom vrhu mora da bude, ko ako ne čovek, onda i genom takvog bića mora da bude najveći, jer treba da „pokrije” sve složene funkcije koje drugi nemaju. Na primer, svest kod čoveka. Iz parcijalne liste koju prilažem vidi se da to baš nije tako.
Iz ove tabele se vidi, recimo, da prodavac luka ima šest puta manji genom od luka koji prodaje!
Zora stvaranja
Navedene razlike u veličini genoma su već dugo goruće, zamršeno, izazovno pitanje objašnjavanja mehanizama evolucije. Osnovno očekivanje, kao što rekosmo, jeste da – ukoliko je neki organizam složeniji, biće mu potreban veći genom – zato što treba da sadrži veći broj informacija nego onaj jednostavniji. Takva je, zaista, korelacija između veličine genoma kvasca koji je veći od bakterije (koli), ali oba su manja od našeg genoma.
Međutim, pomenuta korelacija je slabašna. Prirodno je pretpostaviti da prirodna selekcija, to će reći evolucija, podrži i održi što manju veličinu genoma. Svaki put kada se ćelija podeli, ona mora da udvostruči svoju DNK; što više ima da kopira, to je veći prostor za greške, a potrebno je i više vremena i više energije. To je, očigledno, veliki poduhvat za amebe, daždevnjake, pšenicu.
U ovom trenutku jedino možemo da pretpostavimo da su se u slučajevima izuzetno velikih genoma neki selektivni pritisci suprostavili selektivnim impulsima da održe genom što „mršavijim”. U savremenoj literaturi na ovu temu više je spekulacija nego validnih naučnih objašnjenja.
Uostalom, tek smo zakoračili u cik zore Osmog dana stvaranja, kada se razdani bolje ćemo sagledati ovu izuzetno važnu nepoznanicu evolucije.
I najzad, šta nova nauka genomika, posebno preko američkog Humanog genomskog projekta, utemeljenog zdušnom podrškom Džejmsa Votsona, znači za nas? Koliko smo naučili o svojoj prošlosti tumarajući putevima evolucije? Zašto imamo samo nešto više od 20.000. gena kada, recimo, vinska mušica ima 14.000 ili obična bakterija 4.000?
Saznali smo da smo poreklom iz Južne Afrike, da su nam praroditelji bili Bušmani iz pustinje Kalahari. Saznali smo da sve naše bolesti imaju podlogu u strukturi našeg genoma. Saznali smo da se po genomskoj strukturi međusobno veoma razlikujemo što nam ne obezbeđuje samo različit izgled nego i prijemčivost za bolesti, dugovečnost, inteligenciju.
Jednom rečju, sve što nas čini posebnim zapisano je u našem individualnom genomu i nigde više ponovljenom. Čak ni kod jednojajčanih blizanaca! Sada znamo, na primer, da nema dva kancera dojke ili kože, kao ni ostalih, sa istom genomskom podlogom. Koliko kancera u svetu, toliko različitih genomskih podloga.
Krst genom
Glavni zaključak iz dosadašnjih genomskih analiza, a obuhvaćen je priličan broj pojedinaca iz Azije, Evrope, Afrike, Amerike, Australije, jeste da ne postoji univerzalni humani genom. Bez obzira što pripadamo istoj biološkoj vrsti Homo sapiensa, svaki od nas nosi svoj i ničiji više, jedinstven genom. Narodski rečeno, nosi svoj krst!
A krst je genom čiju su nam svaku od jedinstvenih polovina darovali naši roditelji, njima njihovi i tako unazad 10.000 generacija do Bušmana iz Kalaharija. Zato kada kažemo humani genom, moramo da naglasimo Perin, Jovin, Mirin, Jovankin itd.
Imajući u vidu da iščitavanje humanog genoma postaje sve jeftinije, možda će cena pasti na 1.000 dolara, moći ćemo da predvidimo osnovne konture sposobnosti i ponašanja svakog od nas. Kada budemo imali svoj „zdravstveni karton” u obliku pročitanog genoma, lekar će moći da nam prepiše lek koji će, upravo, za nas biti delotvoran.
Predstoji nam, takođe, da iz tzv. analitične faze genomike, u kojoj se sada nalazimo, pređemo u sintetsku. To znači da ćemo stvarati potpuno nove ili postojeće genome menjati po našoj volji. Prvi od takvih uspešnih poduhvata uradila je prošle godine grupa naučnika u laboratoriji Krejga Ventera, stvorivši prvu ćeliju koju je potpuno kontrolisao hemijski sintetisani genom. A to je tek početak.
Naposletku, prestaćemo da strahujemo od neizvučene premije ili, makar, uloga u genomskoj lutriji, igri naših roditelja! Genetičko, sada već genomsko inženjerstvo, je nešto s čime ćemo morati vrlo brzo da se suočimo i moralno i društveno, a bogami i politički. Valjda smo dovoljno inteligentni da to pitanje razrešimo.
Zakoračili smo u Osmi dan Postanja. Nema odmora, dok traje obnova!
(Iz dodatka NIT - broj1)
Prof. dr Vladimir Glišin
objavljeno: 16.05.2011.
