Izvor: Politika, 30.Jul.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okeani se podižu
Svejedno je da li će se voda uzdići iz prirodnih razloga ili zarad čovekovog upliva – mnoštvo stanovništava na Zemlji moraće, pre ili kasnije, da potraži drugo prebivalište
Svetski okeani se podižu, kao da spremaju veliku pobunu.
Do kraja stoleća, narašće najmanje za metar, u to malo koji znalac sumnja.
Istraživači sa Univerziteta Arizona skoro su uporedili paleoklimatske podatke i međudejstvo okeana i atmosfere koje su dočarali na računaru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šta su to ustanovili?
Zbog porasta prosečne temperature, prevashodno izazvanog povećanim ispuštanjem gasova „staklene bašte”, mora i okeani podići će se za jedan metar. I to malo ko dovodi u sumnju. Koliko na to utiče otapanje večitog leda na polovima, imajući u vidu da će ukupna količina vode narasti na 1.384 milijarde kubnih kilometara?
Za početak, uzeli su u razmatranje sveopštu raspodelu toplote na površini mora najtoplijeg razdoblja od 5.000 godina, u poslednjem međuledenom dobu, koje je potrajalo pre 130.000 do pre 120.000 godina. Zatim su to sravnili sa temperaturnim obrascem za 200 godina, koji je oponašao doba pre 125.000 godina, i izračunali koliko je zagrevanje vode doprinelo porastu mora i okeana.
Zemlja na prekretnici
Ispostavilo se da je toplotno širenje slane vode moglo da doprinese ne više od 40 santimetara, a prosečna temperatura bila je samo 0,7 Celzijusovih stepeni iznad današnje. To znači da je i tako malo zagrevanje otopilo znatno više večitog leda nego što se pretpostavljalo.
Ukoliko okeani narastu kao u poslednjem međuledenom dobu, visina vode će dostići najviše metar, za celo stoleće.
Iako se pretpostavlja da su oni u stanju da upiju pretežni deo sveopšteg otopljenja, atmosfera će se zagrevati brže. Biće da vodena prostranstva u zagrevanju zaostaju za vazdušnim prostranstvima, a još više topljenje velikog ledenog pokrivača na našoj planeti.
Čak i ako bi neko volšebno zaustavio ispuštanje gasova „staklene bašte”, baš u ovom času, Zemlja bi nastavila da je pregreva, voda bi bila sve toplija, ledeni prekrivač bi se smanjivao, a okeani bi i dalje rasli, i to još dugo. Upili su mnogo toplote, nikakvo hlađenje otopljenim ledom ne bi uspostavilo, kakvu-takvu, ravnotežu.
Pomenuto istraživanje je, prema rečima upućenih, najjači dokaz do sada da čovek svojim delanjem (ili nedelanjem) upliviše na zagrevanje i okeana i atmosfere, gurajući našu planetu ka prekretnici koja nagoveštava uzdizanje mora i okeana od četiri do šest, možda i sedam, metara u sledećim stolećima!
Seobe iz priobalja
Novi proračuni upućuju na zaključak da se u poslednjem međuledenom dobu visina mora i okeana podigla za 4,1–5,8 metara, najviše zbog topljenja leda na Antarktiku. Šta će se dogoditi ako to bude pojačano otapanjem Grenlanda i Arktika?
Na dokaze se nailazi u svim delovima sveta: na Barbadosu i Bahamima, pre 125.000 godina, talasi su u stenama urezali zapise šest metara i više iznad sadašnjeg nivoa vode. Uostalom, prethodna proučavanja potkrepljuju da je dosezalo 8,5 metara više nego danas.
Površinska voda bila je tada toplija za 0,7 Celzijusovih stepeni, nimalo više. Drugim rečima, samo zagrevanje i širenje zapremine nisu odigrali ključnu ulogu. Hteli ne hteli, glavna krivica se upućuje prinosu ostvarenom otopljenjem velikih ledenih naslaga na polovima, u čemu je udeo planinskih glečera prilično mali.
Dotični naučnici, međutim, upozoravaju da dokazi iz prošlosti nisu dovoljni za predviđanje budućnosti, zato što je na zagrevanje Zemlje u međuledenom dobu najviše delovala promena nagiba ose oko koje se okreće (Milankovićevi ciklusi). Sezonske razlike između severne i južne polulopte bile su jače izražene nego što će biti u decenijama koje dolaze.
Mnoštvo stanovnika živi blizu mora i okeana, naročito u siromašnim zemljama. Svejedno je da li će se voda uzdići iz prirodnih razloga ili zarad čovekovog upliva, moraće, pre ili kasnije, da potraže drugo prebivalište.
-----------------------------------------------------
Mora se brzo uzdižu
Udaraće more sve jače o mramorje, kao što je to opevao narodni pesnik. U minule dve hiljade godina, naime, Atlantski okean je duž američke obale narastao više no ikada, i to dovodi u nedvosmislenu spregu sveopšte otopljavanje i podizanje mora i okeana. Izveštaj u kojem se to potkrepljuje objavljen je nedavno u „Spisima Nacionalne akademije nauka”.
Naučnici s nekoliko univerziteta ustanovili su da je visina voda bila prilično postojana od 200. godine pre nove do 1000. godine nove ere. A u 11. stoleću počelo je da se podiže svake godine za pola milimetra, i to je potrajalo sledećih 400 godina, što upućuje na poznato srednjovekovno klimatsko odstupanje.
Nakon toga se izvesno vreme ustalilo, kao posledica malog ledenog doba. Krajem 19. veka nastavilo se uzdizanje – svake godine po dva milimetra, u proseku, što je najbrže u proteklih 2100 godina.
----------------------------------------------------------
Grčki bog i ostalo
Okeani (Okeanos, grčki bog mora) pokrivaju skoro tri četvrtine površine Zemlje (71 odsto), a podeljeni su kontinentima na: Atlantski, Indijski, Tihi, Severni ledeni i Južni (u nekim kulturama smatra se da ne postoji poseban Južni okean).
Površina svih zajedno iznosi 361 milion kvadratnih kilometara, a zapremina 1.370 miliona kubnih kilometara, s prosečnom dubinom od 3.790 metara, bez mora koja nisu povezana sa okeanom, kao što je Kaspijsko.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 31.07.2011.
