Izvor: Vostok.rs, 14.Maj.2012, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove «Zemlje» van Sunčevog sistema
14.05.2012. -
Daleku planetu, koja je osmostruko veća od Zemlje, otkrio je kosmički teleskop Spitcentra (NASA). Istraživanje planeta van Sunčevog sistema postaje sve popularnije, što zavisi od usavršavanja instrumenata posmatranja i metodolgije. Ruska kosmička agencija takođe planira da se priključi tom procesu, ali nisu za sada jasne pojedinosti tog projekta.
Planeta, koju proučava međunarodna grupa astrofitzičara, okreće se oko relativno bliske zvezde 55 u sazvežđu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Raka. Ona je dobila naziv 55 Cancri e, jer je peta u tom sistemu. Ona je najbliža zvezdi, okreće se oko nje u toku 18 sati, te je stalno okrenuta prema njoj jednom te istom stranom, kao što je slučaj Zemlje i Meseca. Temperatura te strane iznosi više od 2000 Kelvinovih stepeni.
Istraživanje, čiji rezultati će biti objavljeni u Astrophysikal Journal, bilo je usmereno na fiksiranje infracrvenog zračenja same planete. To je nemoguće izvršiti direktno, planetu su posmatrali na obrnut način: kad ju je zvezda zamračila. Dobijeni podaci potvrđuju hipotezu da 55 Cancri e, izgleda, ima kameno jezgro, te veoma razređenu atmosferu, ili vodu u superkritičnom stanju, kada skoro nema razlike između tečne i gasne faze. Prema dobijenim informacijama postoji mogućnost da se preciznije odrede parametri te planete, koji su potrebni za shvatanje unutrašnjeg stanja 55 Cancri e.
Naučnici pretpostavlaju da je na takav način moguće proučavati i druge egzoplanete. Teleskop Spitcentra je ranije bio iskorišćen pre svega za proučavanje vrućih Jupitera (gasnih džinova, koji se nalaze blisko od zvezde), nova generacija orbitalnih instrumenata, pre svega, teleskop Džejms Veb (NASA) omogućuje proučavanje planeta, sličnih 55 Cancri e. Nazivaju ih takođe «superzemljama», jer su one samo nekoliko puta veće od naše Zemlje, te imaju čvrsto jezgro. Superzadatak istraživanja egzoplaneta je otkrivanje života. Međutim, tuđi planetski sistemi su zanimljivi i zbog toga, što je upoređujući ih međusobno i s našom Zemljom moguće shvatiti kako su se oni formirali, postoje li zajedničke zakonitosti, koje određuju taj proces.
U poslednje vreme uz povećavanje broja egzoplaneta ta istraživanja su stekla buran razvoj. Od 1992. godine otkriveno je već 750 planeta, ako brojimo samo potvrđene. Zahvaljujući nedavno lansiranom teleskopu Kepler (NASA) njihov broj može da prevali hiljade.
Kada je proces otkrivanja planeta postao rutinski, nije dovoljno samo naći novi objekat – poželjno je saznati njegove karakteristike. Dakle, povećavaju se zahtevi za instrumente posmatranja. Oni moraju da budu osetljivi da bi omogućili posmatranje toliko malih i dalekih objekata.
Sve do sada je istraživanje egzoplaneta priređivalo iznenađenja, glavno od kojih je činjenica da postojeći planetski sistemi nisu slični našem. U Sunčevom sistemu gasni džinovi se okreću oko Sunca na spoljnim orbitama, ostavivši unutrašnje za male kamene planete, u drugim sistemama nije baš tako: često se gasni džinovi nalaze veoma blisko od zvezde. Dakle, postojeće predstave o evoluciji planetskih sistema (inače zasnovani na jednom-jedinom Sunčevom sistemu) ispale su neistinite.
Zadatak istraživanja egzoplaneta je definisan u Strategiji razvoja kosmičke delatnosti Rusije do 2030. godine i za dalju perspektivu. Prema tom dokumentu, Rusija mora da se bavi istraživanjem egzoplaneta u periodu od 2025. do 2030. godine. Nažalost, taj nacrt ne sadrži detalizaciju tog zadatka, zato nije baš sasvim jasno o čemu je reč. Danas Rusija nema (zasada ne planira) stvaranje komičkih teleskopa, namenjenih za rešavanje takvih zadataka, međutim, svetska praksa svedoči da period od zamisli do do realizacije takvih instrumenata obično traje oko 10 godina. Moguće je da je reč o programu uz korišćenje opservatorija na kopnu. Međutim, ne smemo da zaboravimo da do 2030. godine ostaje više od 15 godina. U međuvremenu i traženje, i proučavanje egzoplaneta može da postane obična stvar.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/ Sweetie187 /cc-by 3.0
