Izvor: Vostok.rs, 31.Maj.2012, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nojeva barka“ rastinja za buduće generacije
31.05.2012. - Veliko izumiranje vrsta
U Jakutiji 2013. godine počeće izgradnja Federalnog krioskladišta semena. Stalno zamrznuto tlo (permafrost) obezbediće uslove da se sačuva genofond rastinja za buduće generacije. Biološka raznolikost na Zemlji smanjuje se zabrinjavajućom dinamikom, i slična postrojenja mogu odigrati ulogu „Nojeve barke" za mnoge vrste, koje su se našle pod pretnjom nestanka.
Problem očuvanja bioloških vrsta izaziva interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << naučnika širom sveta. Jedan od načina očuvanja savremene raznolikosti sastoji se u zamrzavanju genetskog materijala, da bi se na taj način on sačuvao za dalje razmnožavanje tokom godina ili desetina godina. Postupak nije jednostavan, međutim čovečanstvo će dobiti kao nagradu „bazu podataka" o životinjama i rastinju, kojih u to vreme možda više neće biti u prirodi.
Semena rastinja dosta dobro podnose ovaj postupak. Ukupan broj banaka semena u raznim zemljama iznosi nešto manje od jedne i po hiljade. U njima se nalaze kolekcije do milon uzoraka. U Rusiji je do sada glavni fond slične kolekcije pripadao Sveruskom institutu za rastinje N.I. Vavilova. Tamo je prikupljeno oko 270 000 uzoraka.
Moguće je da će narednih godina u Rusiji biti osnovana još jedna slična banka. Odluka o izgradnji u Jakutiji prve faze Federalnog kriosladišta semena kultivisanih, retkih i nestajućih vrststa rastinja bila je doneta 2011. godine. Tada je bila započeta rekonstrukcija jame u krugu Instituta Meljnjikova za istraživanje smrznutog tla Sibirskog odeljenja Ruske Akademije nauka. Tamo se planira izgradnja prve faze krioskladišta, gde će na površini od oko 1900 metara kvadratnih biti pohranjeno preko 100 000 uzoraka. Projekat čija se vrednost procenjuje na 180 miliona rubalja, kako je planirano biće realizovan tokom 2013-2015. godine. Postoji predlog da se na bazi krioskladišta u Jakutiji u budućnosti osnuje Međunarodna kriobanka semena.
Jakutsko krioskladište gradi se u prirodnom zamrzivaču – večitom ledu. Prednosti su očigledne: nema nikakve potrebe instalisati skupocene rashladne uređaje, koji zavise od neprekidnog elektrosnabdevanja, zbog čega su ranjivi prilikom prirodnih katastrofa, kao što su zemljotresi i cunami.
Slična banka gradi se sada na Špicbergenu. Radi se o Svetskom skladištu semena, koje su javna glasila nazvali „Skladištem sudnjeg dana". Ovde će biti smeštene rezervne kopije uzoraka, koji se čuvaju u bankama semena u različitim mestima u svetu. Osim niske temperature, Špicbergen ima još jednu prednost, - nalazi se u seizmički bezbednom regionu.
Osnova za Jakutsku kriobanku je dugogodišnji eksperiment na čuvanju semena u uslovima večitog leda, koji je započet u Institutu istraživanja smrznutog tla krajem 70-ih godina prošlog veka. Tada je u laboratoriju smešteno preko 10 000 semena kultura familije mahunarki iz kolekcije Instituta za rastinje N. I. Vavilova. Naknadno je dodato oko hiljadu uzoraka semena ratarskih i divljih kultura Jakutije. Nakon 33 godine trajanja eksperimenta napravljeni su međurezultati, koji su bili veoma podsticajni: semena su se izuzetno dobro sačuvala, sposobnost za klijanje ostala je na nivou 80-100%.
Uostalom kako naglašavaju naučnici, od laboratorijskih ispitivanja do potpunog kompletiranja banke sa uzorcima ne samo ratarskih, nego i divljih rastinja treba proći dosta dug put, da bi se detaljno istražile osobine čuvanja semena različitih vrsta.
Radi se o tome, da je za dugotrajno pohranjivanje seme potrebno prethodno osušiti, a zatim čuvati u uslovima pravilnog balansa temperature i vlažnosti.
Potreba očuvanja semena diktirana je strmoglavim smanjenjem biološke raznovrsnosti (biodiverziteta) na Zemlji. Ona ima takvu dinamiku, da se već govori o velikom izumiranju vrsta, nalik na stanje, koje je zadesilo planetu krajem perioda perma ili krede, kada su izumrli dinosaurusi. Ovaj proces se dovodi u vezu sa globalnom promenom klime, usled koje rastinje, koje se ne može prilagoditi promenama, jednostavno izumire. Banke semena – to je jedan od pokušaja da se za naredne generacije sačuva makar neki deo uzoraka biološke raznovrnosti današnje Zemlje. Mogućnosti postojećih banaka su relativno skromni, međutim u pojedinim situacijama oni omogućavaju da se u prirodu vrate nestale vrste. Bogatstvo, koje se skladišti u bankama semena može se skupljati i čuvati a kasnije se može koristiti za borbu protiv gladi, koju su UN proglasili jednim od najvažnijih zadataka savremenog sveta. Razume se, da banke semena same po sebi neće postati opšta žitnica. Njihova funkcija ostaje ista: očuvanje uzoraka, koji mogu biti primenjeni u korisničke svrhe
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
