Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutrino drma Ajnštajna
Jedna od stotinak subatomskih čestica, gotovo neprimetne mase, upravo je ustalasala fizičarske duhove. Može li se kretati brže od svetlosti
Albert Ajnštajn je ponovo na udaru, i to odavno nije novost. Da li je, napokon, uzdrman?
Neutrino, jedna od stotinak subatomskih čestica (manje su od starogrčkog nedeljivog atoma),upravo je ustalasala fizičarske duhove.
Iz najmanje dva razloga. Prvi, zato što je, prema učenju „oca teorije relativnosti”, kosmosom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemoguće juriti brže od svetlosti, i drugi, zbog toga što se iznova pokazalo da su, od postanka čoveka do danas, jedino to u stvari glasine.
Dotična nevidljiva čestica, bez električnog naboja i s gotovo neprimetnom masom (što je posredno potkrepljeno u podzemnom postrojenju Kamiokande u Japanu 1998), svake sekunde prolazi kroz sve, pa i kroz vas dok čitate ove rečenice. Svuda je oko nas, stiže u ogromnim rojevima sa Sunca, u kojem nastaje kao posledica stapanja lakših u teža atomska jezgra (elemente).
Stoga je maltene neuhvatljiva, primoravajući tragače da se dovijaju kako da je ulove. Radoznali fizičari svoje osmatračke sprave najčešće ukopavaju duboko ispod površine tla po kojem hodamo.
I najnovije se odvijalo u podzemlju.
Pečat od crvenog voska
Pozivajući se na tumačenje Antonija Ereditatoa sa Univerziteta Bern (Švajcarska), glasnogovornika istraživačkog poduhvata muzičkog imena „Opera” (akronim od nekoliko stručnih izraza), pod čijim su okriljem izvedeni ogledi, novinari su se brže-bolje zapitali da li se pred našim očima ruše temelji savremene fizike. Iz kojih pobuda?
Konačnu granicu brzine kretanja teorijski je uobličio Albert Ajnštajn još 1905, „čudesne godine” (annus mirabilis) kako su je kasnije prozvali, ustvrdivši da ništa (ama baš ništa) ne može da premaši brzinu svetlosti – oko 300.000 kilometara u sekundi (299.792.458 metara)!
Iz najslavnije jednačine (E = mc2), čiji je tvoracAlbert Ajnštajn, sledi da se ništa ne može kretati brže od svetlosti. Zašto? Zato što je potrebna beskonačna količina energije da se predmet pogura do svetlosne brzine ili preko nje.
Preuranjeni pogrebi
Zahvaljujući Internetu, najkorišćenijem vidu širenja glasina („Vikiliks” i ostale priče), saznali smo da je brzina svetlosti nadmašena, a Albert Ajnštajn po ko zna koji put teorijski pokopan. Svi dosadašnji pogrebi bili su, inače, preuranjeni.
Pre četiri godine, poznata Fermijeva laboratorija u Bataviji (SAD), obznanila je da je u eksperimentima u podzemnom rudniku (program „Minos”), neutrino stigao na cilj (u detektor) malčice pre svetlosti. Ali to nisu naročito isticali. I osmatranje jedne supernove (eksplodirajuća zvezda) u Velikom Magelanovom oblaku 1987, ukazalo je da su pomenute subatomske čestice za jedan milijarditi delić prekoračile svetlosnu brzinu. „Svemirski policajci” su ostali nemi.
S kakvim smo otkrićem sada suočeni?
Unutrašnjost postrojenja „Opera”
Iz jednog postrojenja, na razmeđi Švajcarske i Francuske (CERN kraj Ženeve), neutrini su stizali u drugo, u središte Italije (Gran Saso), premašujući „konačnu brzinu” za 60 milijarditih delića sekunde (60 nanosekundi)! Jurili su 0,0025 odsto brže od svetlosti (2,5 stohiljaditih delića) neznanom podzemnom stazom od švajcarskih Alpa do italijanskih Apenina, dugačkom 730 kilometara. Veoma osetljivi merni uređaji zabeležili su 16.000 takvih događaja ili 16.000 otisaka prispelih subatomskih čestica.
Istraživači su bili zaprepašćeni, novost je ustalasala i upućene i neupućene. Uprkos tome, valja biti veoma oprezan: brojni opiti su obelodanili nešto slično, a kasnije se ispostavilo da nije tačno. Izuzetna otkrića iziskuju izuzetne provere.
Ukoliko se, međutim, u potonjim merenjima ustanovi da nije načinjena greška, bićemo svedoci najtemeljnijeg naučnog prevrata u proteklih stotinu godina. Uzdrmaće se iz temelja zdanje (i znanje) savremene fizike na kojem uveliko počiva naš pogled na svet (i kosmos). Poslužimo se rečima jednog zaprepašćenog teorijskog fizičara: „Ukoliko je to istina, ništa ni o čemu nismo do sada razumeli”.
----------------------------------------------------------------------
Potpuno iznenađenje
„Ova vest je za mene potpuno iznenađenje, mada su neutrina vrsta čestica izuzetno čudnih osobina”, kaže za „Politiku” prof. dr Jovan Puzović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, rukovodilac jednog od četiri srpska tima u CERN-u. „U prvi mah delovala mi je kao još jedan od loše interpretiranih rezultata eksperimenta. Međutim, posle pažljivog čitanja članka, može se reći da je obavljen izvanredan posao. Prikupljeni podaci su pouzdano dokumentovani, bez ikakve senzacije, i prepušteni međunarodnoj naučnoj zajednici na dalju analizu. Imajući u vidu mogući značaj (ako se pokaže da je tačno), biće to najveće otkriće u fizici u proteklih sto godina. Pomalo sam sumnjičav, ali je potrebno još malo vremena da se dokaže postoje li ili ne postoje čestice brže od svetlosti”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 25.09.2011.
