Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestaje led u Arktičkom okeanu
Prekrivač koji u belo odeva Arktički okean nikada nije bio tanji u proteklih hiljadu godina! Naučnici su na sva zvona oglasili uzbunu.
Minulih nekoliko decenija uočeno je da se ledeni pokrivač koji zahvata velika vodena prostranstva i stanjuje i smanjuje zbog sve većeg zagrevanja Severnog pola uzrokovanog nagomilavanjem gasova „staklene bašte” u atmosferi. Ali 2007. zapaženo je nešto što se odavno nije dogodilo: posle nekoliko hiljadugodišta 2007. počeo je da se odmrzava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čuveni Severozapadni prolaz, najkraći pomorski put koji spaja Aziju i Ameriku. Iako tuda prolaze tek naročito opremljena plovila, uz veliki oprez, jasno je da se zaleđeni pokrivač polagano povlači.
I pored toga što su sateliti neprestano snimali promene u rasprostiranju ledenih površina, istraživači su želeli da saznaju više da bi sadašnje uslove mogli da uporede sa onima u prošlosti. Zato su bušili duboko u naslage ispod dna Arktičkog okeana, u čijim nataloženim slojevima – naslaganim jedan preko drugog – čitaju šta se zbivalo s klimom u davnim vremenima.
Leonid Poljak sa Univerziteta Ohajo (SAD), koji je rukovodio istraživanjem, poredi to sa odgonetanjem fosila. Ni ljudskih, ni životinjskih već klimatskih.
Na osnovu hemijskog i biološkog sastava i raspodele po okeanskom dnu, moguće je obnoviti redosled nastajanja slojeva i obojiti ga bojama dotičnog razdoblja. Drugim rečima, u velikoj meri dočarati kako je krajolik u to vreme izgledao.
Može se, na primer, tragati za biohemijskim oznakama (markeri) povezanim s nekom vrstom algi koje jedino obitavaju u ledu. Ukoliko se takav trag pronađe, znači da je to mesto nekada bilo prekriveno ledenim pokrivačem u vreme kada je nastao pomenuti sloj.
Zbog toga je Leonid Poljak sa saradnicima pregledao nalaze gotovo 300 prošlih i tekućih istraživanja, da bi sastavio sveobuhvatnu sliku klimatske istorije Severnog pola koja se proteže milionima godina unatrag. Današnji obim okeanskog leda najmanji je u prohujalih nekoliko hiljada godina! I što je važnije: iščezavanje koje je započelo u prvim godinama 20. stoleća u minule tri decenije se ubrzalo više nego ikad za proteklih nekoliko hiljada godina!
Naslage ne otkrivaju, međutim, kako su se menjali debljina i obim ledenog prekrivača, a to je veoma bitno za procenu učinka svepšteg otopljavanja na Arktiku. Ispod površine led može biti debeo ili tanak, iako najsavremenija satelitska osmatranja pokazuju da se ukupna zapremina smanjuje. I to je uznemirujući prizor, jer led veoma brzo kopni.
U leto sledeće godine Leonid Poljak povešće istraživače da ispituju morsko dno severno od Beringovog moreuza, između Aljaske i Sibira. Tople morske struje iz severnih delova Tihog okeana mogle bi da igraju veliku ulogu u otapanju leda.
objavljeno: 19.06.2010.
