Izvor: Vostok.rs, 23.Okt.2013, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nebeski“ dijamanti: da li je to bila kometa?
23.10.2013. -
U minulim vremenima na Zemlju nisu padali samo asteroidi, nego i komete. Uostalom, malo ko je u to sumnjao, ali upravo sada su dobijeni dokazi jedne kometske kataklizme, tvrde naučnici Južnoafričke Republike. Prema njihovim podacima, to se desilo pre 28 miliona godina na prostoru današnjeg Egipta.
Zaključak je usledio nakon proučavanja crnih okruglih kamenova (black pebble), otkrivenih pre nekoliko godina u egipatskom delu Sahare. Oni su sadržali sitne dijamante, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji se mogu formirati iz ugljenika u uslovima ekstremnog pritiska i temperature. Istraživači su izneli tezu, da su crni kamenovi – mineralni ostaci jezgra komete, koje je sadržalo i ugljenik. Nakon ulaska u atmosferu, nebesko telo je eksplodiralo na visini od nekoliko kilometara. Led, koji čini osnovni deo jezgra komete,- je ispario. Deo stenovite mase je dospeo do zemlje, i prilikom udara formirali su se dijamanti.
Još jedan odjek katastrofe, prema mišljenju naučnika, su delići žutog stakla, nalik onome, što se nalazi na brošu Tutankamona. Od davnih vremena ono se sreće u Sahari. Prema hipotezi, eksplozija u atmosferi je otopila pesak pustinje. Nastao je stakleni krug sa prečnikom od oko 80 kilometara.
Hipoteza pada komete na Saharu pre svega je izgrađena na osnovu pronađenih u pustinji dijamanata, odnosno posebnog oblika ugljenika. U principu, to je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u svemiru i nebeskim telima Sunčevog sistema. Najverovatnije on se nalazi u jezgrima kometa, u sastavu zamrznutog ugljen-dioksida, metana i amonijaka. Zajedno sa vodenom parom i prašinom, ovi gasovi formiraju rep komete. Međutim dijamanti se od njih ne mogu nikako dobiti. Odgovarajuća sirovina bi bio grafit, ali da li je on prisutan u jezgrima kometa, - nauci nije poznato, govori načelnik odeljenja fizike i evulucije zvezda Instituta astronomije RAN Dmitrij Vibe.
- Dok nam asteroidi redovno šalju uzorke svoje materije u obliku meteorita, - o jezgrima kometa mi imamo daleko manje saznanja. Uzorci materije komete samo jednom su bili dostavljeni na Zemlju svemirskom sondom «Stardast». Mislim da je potrebno detaljnije proučiti hemijski sastav kometa, pre nego što damo određenije odgovore.
U principu, na mestima gde je zabeležen pad nebeskih tela mogu se pronaći dijamanti. Recimo u stokilometarskom krateru Popigaj, jugoistočno od poluostrva Tajmir na severu Rusije. Oni su se formirali pre 35 miliona godina usled sudara asteroida sa lokalnim slojevima grafita, i nisu se nalazili unutar nekih kamenova, koji su navodno pali sa neba. Sledeće, ukoliko se saharski događaj naziva kometom, onda se može napraviti paralela sa Tunguskim meteoritom 1908. godine. Prema mišljenju većine naučnika, u ovom slučaju se radi upravo o kometi. Međutim kamenje sa dijamantima tamo nije pronađeno, kaže docent odeljenja astronomije fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin.
- Tamo nema kratera, nije bilo udara, eksplozija se desila na visini od sedam do osam kilometara iznad površine zemlje. Pronađene su sitne meteoritske čestice. Pitanje je, da li su one poreklom od događaja 1908. godine, ili su to tragovi daleko ranijih vremena. Ali dijamanata tamo sigurno nema.
Ekspert takođe iznosi nedoumice povodom vezivanja saharskog događaja sa kometom.
- Šta god da padne na Zemlju iz svemira,- eksplozija, udarac, komprimovanje, temperatura biće prisutni. Kao astronom, ne bi razlikovao udar komete od udara asteroida. Zašto se govori upravo o kometi – to je zagonetka.
U međuvremenu naučnici iz Južnoafričke Republike izjavljuju, da se sada pojavio potpuno novi način proučavanja materija kometa. Umesto da se troše stotine miliona dolara na lansiranje svemirskih sondi prema kometama, dovoljno je posetiti Saharu.
Možda je to i tako, ali se ne može potpuno proveriti njihova hipoteza, jer su u pozadini ostali neki bitni momenti. Na primer, u saopštenju se ništa ne govori o tome, da li je nastao krater nakon sudara dela komete sa Zemljom. U Egiptu je poznat samo jedan kompresioni krater, 45-metarski, koji niti po dimenzijama, niti po starosti (2000 godina) ne pripada saharskom događaju. Takođe nije jasno, kako se proračunavala starost crnog kamenja, i da li se ovi podaci poklapaju sa fragmentima žutog stakla. Pitanje je i zašto je isključena asteroidna verzija, i prihvaćena samo verzija sa kometom.
Treba sačekati druge, ubedljivije argumente južnoafričkih naučnika. Njihov rad će u punom obimu biti objavljen u narednom izdanju časopisa «Earth and Planetary Science Letters».
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Illюstraciя: Terry Bakker
