Izvor: Politika, 10.Jul.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nasledni putokazi” za stogodišnjake
Na osnovu samo 150 razlika u pojedinačnim nukleotidima u DNK nizu, genetičari su u stanju da sa 77 odsto verodostojnosti predskažu hoće li neko živeti stotinu godina. Najkraće kazano: to je složena mešavina naslednih odstupanja koja može da utiče na sve u ljudskom telu
Postoje li „nasledni putokazi” koji nagovešćuju da će čovek doživeti stotu?
Genetičari su u to uvereni, posle izučavanja niske gena (genom) više od hiljadu stogodišnjaka. Poput neumornih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policajaca koji tragaju za otiscima počinitelja, pretražili su 300.000 odsečaka s razlikama da bi uočili mogući nagoveštaj dugovečnosti.
Na osnovu samo 150 razlika (varijacija) u pojedinačnim nukleotidima (SNP, single nucleotide polimorphism) u DNK nizu u stanju su da sa 77 odsto verodostojnosti predskažu hoće li neko živeti stotinu godina, što su nedavno obrazložili u čuvenom časopisu „Sajens”. Pomenutu družinu „genetskih tragača” koja se u pustolovinu upustila 1995. predvodio je Tomas Perls, profesor medicine na Univerzitetu Boston (SAD).
Šta je to novo obelodanjeno?
Obrazac odstupanja
Najkraće kazano: to je složena mešavina naslednih odstupanja koja može da utiče na sve u ljudskom telu – od razmene materija u kostima i nadziranja hormona do odziva na prekomerno naprezanje i ponašanja nerava u mozgu. Pojedina bi mogla da onemoguće iscrpljujuće staračke bolesti, kao što su Alchajmerova i krvnih sudova.
Na veliko zamešateljstvo ukazali su prethodni ogledi, uprkos tome što potraga za naročitim genima sa znatnim uplivom na dug život nije bila plodonosna.
Duboka starost objašnjavana je, prvenstveno, delovanjem sredine – da li neko unosi zdravu hranu ili upražnjava opasne navike, kao što je pušenje. Naslednim odlikama pripisivano je 25–30 odsto zasluga u preživljavanju do 85. godine, što je – u grubim crtama – prosečno trajanje života u razvijenim zemljama.
Ali genetski doprinos bio je očigledan kod ljudi koji su deceniju ili više nadmašili ovu granicu. Da bi saznali koliki je on, Tomas Perls i saradnici su pratili sudbinu 800 stogodišnjaka. U početku su zapazili 70 naslednih različitosti povezanih sa izrazitom dugovečnošću, ali su listu skratili na 33 posle razmatranja još 254 pojedinca koji su premašili 90 godina.
Nakon toga poželeli su da otkriju koja to odstupanja deluju zajedno. Zato su proučili udruženi učinak genetskih razlika na verovatnoću da se doživi stotinu leta, iz čega je proizašao matematički obrazac (model) sa 150 odstupanja na osnovu kojeg se, s tačnošću od 77 posto, predviđa ko će se uvrstiti u stogodišnjake.
Jedan od ključeva dužeg življenja može da bude odgađanje staračkih oboljenja, čak 90 procenata stogodišnjaka pošteđeno je staračke nemoći u ranim devedesetim.
Pozivanje na oprez
Na temelju rečenih obrazaca naslednih razlika, u naknadnim ispitivanjima je 90 odsto stogodišnjaka razvrstano u 19 grupa ili „19 naslednih potpisa”, i to svrstavanje bilo je u saglasnosti sa učestalošću i godinama pojave staračkih bolesti, kao što su izlapelost i visok krvni pritisak.
Na iznenađenje istraživača, uočena odstupanja u sprezi sa obolevanjem ispoljila su malo neslaganje između stogodišnjaka i prosečnog stanovništva!
Ali navedeni nalaz iziskuje da bude potvrđen (ili opovrgnut) na znatno većem uzorku ispitanika: ukoliko se ispostavi da je tačan, to će ukazati da ključni činilac izrazite dugovečnosti nije nedostatak naslednih promena koje predodređuju da će se neko razboleti, već postojanje razlika povezanih s dugovečnošću s kojima se odoleva takvim iskušenjima.
Sledeći korak koji je najavio Tomas Perls jeste da se raščlane podaci prikupljeni za 600 japanskih stogodišnjaka.
Džejms Vopel, direktor Maks Plank instituta za demografska istraživanja u Rostoku (Nemačka), strahuje da se u uzbuđenju izazvanom genetičarskim objavama ne zametnu uzročnici sredine koji deluju na dugovečnost. I nije usamljeni glas. Čak nekoliko stotina valjanih gena neće zajemčiti nekome 77 odsto izgleda da doživi duboku starost, podseća on.
U svakom slučaju načinjen je „korak od sedam milja” u razumevanju prilično retke pojave dugovečnosti: jedna od 6.000 osoba u razvijenim zemljama doživi stotu.
----------------------------------------
Metuzalemova deca
To više nisu naučnofantastična snoviđenja. Najuporniji zagovornik dugovečnosti, Obri de Grej sa Univerziteta Kembridž (Velika Britanija), izjavljuje,da se starenje može beskonačno odgoditi! U sledećih pola veka lečenje će toliko uznapredovati da će tadašnji sredovečni 25 godina duže poživeti! Odložiće se, u stvari, popravljanjem oštećenja ili ćelijskih i molekulskih neželjenih pojava koje prate metabolizam.
Pretpostavka je jednostavna: lakše je opraviti ili preokrenuti nepoželjan tok u ćelijama ili molekulima nego ga sprečiti. Dotični biomedicinski gerontolog, čest gost na novinskim stranicama i televizijskim ekranima, koji je ustalasao naučnike, s gotovo podjednakim brojem pristalica i osporavalaca.
Možete li zamisliti da imate hiljadu godina u telu sredovečnog čoveka? Da nanižete leta kao biblijski starac, a da izgledate kao pedesetogodišnjak u punoj snazi?
Prema “Bibliji”, sin Henohov, Metuzalem, doživeo je 969. godina. Brojčani podatak, naravno, nije doslovno shvaćen, već kao izraza velike životne snage. Otuda su za dugovečne starce govorili da su – metuzalemi.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 10.07.2010.
