Izvor: Vostok.rs, 25.Jun.2012, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda kanibala
25.06.2012. -
Krajem maja svet je obišla stravična priča o serijskom ubici i kanibalu, 56-godišnjem Džangu Jongmingu. Policija je uhapsila kanibala, čije su žrtve dvadesetak mladih ljudi. Zatim se ceo svet naježio kada je postalo poznato kako se kanadski pornoglumac i kanibal iz Monreala Luka Roko Manjota obračunao sa svojim ljubavnikom Lin Đunom.
U Majamiju je policija ubila kanibala Rubija Judžina, kada je počeo da jede lice svoje žrtve - beskućnika Ronalda Popo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Rusiju je 2011. godine potresla informacija o 21-godišnjem kuvaru Ivanu L. iz Murmanska, koji se upoznao sa mladićem preko internet socijalne mreže. Kulinar – kanibal je ubio mladića na prvom sastanku, raskomadao telo i snimio video uputstvo za pripremanje jela iz ljudskog mesa. Zbog učestalih slučaja kanibalizma Državna Duma Rusije predlaže zabranu bilo kojih spominjanja o kanibalima na TV programima . Jer mešavina užasa i gađenja deluju nalik na hipnozu i teraju ljude sa patološkim interesovanjima da čitaju i gledaju o kanibalima. To je kao u detinjstvu, kada je svako slušao bajke o ljudožderima a da je pritom bio skamenjen od straha i izrazitog interesovanja.
Kanibalizam je relativno skoro postao nešto što je zabranjeno i amoralno. U nekim afričkim plemenima bio je običaj da se pojedu pobeđeni neprijatelji. Stanovnici Papua Nove Gvijene smatrali su za čast da se pojede mozak umrlog pretka. Taj običaj iz života je prešao na filmsko platno: bakterije u ljudskom mozgu, koji se nalazi u fazi raspadanja, prouzrokuju bolest bolest kuru, koja napada nervni sistem i izaziva tremor. Oboleli su postali prototip zombija. U Evropi su u Srednjem veku jeli decu, o čemu svedoče bajke. Tada je ljude na ovaj težak greh primoravala glad. Danas – to su psihoza, depresija i raspad ličnosti. Prema mišljenju jednog od vodećih svetskih stručnjaka u sferi šizofrenije i psihičkog zdravlja doktora Klensi Makenzi to je problem koji potiče iz detinjstva, kada osoba može biti traumirana dugim rastankom sa majkom ili čak rođenjem mlađih braće i sestara:
"Svoja prva istraživanja sproveo sam 1966. godine pod mentorstvom specijaliste za dečju psihologiju, koji je naveo, da se koreni dečje šizofrenije rađaju do 18-tog meseca života. Proverio sam informaciju tokom rada sa odraslim pacijentima i došao do podataka, da su u polovini slučajeva oni imali braću ili sestre koji su na godinu i po dana mlađi od njih. A pacijenti sa dijagnozom psihotičke depresije imali su braću ili sestre koji su bili na dve i po godina mlađi."
Drugi razlog, koji pobuđuje na kanibalizam, može biti bolesna strast i želja da da se bukvalno do kraja poseduje drugom osobom. Najverovatnije je to slučaj „kanadskog psihopate“ Luke Roko Manjote: deo mesa ubijenog i raskomadanog ljubavnika Manjota je pojeo.
Gotovo najsigurniji uzrok razvoja kanibalističkih naklonosti kod ljudi to su frustracije usled neostvarenih ambicija i izneverenih nada u vezi drugih osoba. Makenzi navodi kao primer Harija Hejdnika, koji postao prototip manijaka ubice Bufalo Bila iz filma „Kad jagnjci utihnu“. Makinzi je bio glavni sudski psiholog u istražnom postupku po ovom slučaju. Sa Hejdnikom je proveo preko sto sati, razgovor je bio o njegovoj prošlosti. Makenzi je došao do zaključka da je naklonost ka kanibalizmu nastala kod Hejdnika kada je imao godinu i po dana, tada se rodio njegov mlađi brat Teri:
"Hejdnika su optuživali za silovanja, ubistva, iživljavanja, kanibalizam, okrutnosti i rasizam. Ali sve je to iluzija ljudi koji su ga optuživali. Jedina motivacija Hejdnika bila je želja da ima decu jer je on bio psihički bolestan i zato je ostao bez četvoro dece."
Teorija da je trauma u detinjstvu uzrok većine psihičkih devijacija je veoma popularna teza, ali nije i jedina istinita. Predsednik Nezavisne asocijacije psihijatara Rusije Jurij Savenko smatra da pokušaj da se u savremenom svetu sve opravda teškim detinjstvom – nema osnova. Uzrok je u raspadu ličnosti usled zloupotrebe psihotropskih sredstava:
"Svake godine beleži se veliki broj takvih slučajeva. Obično se to tiče dekodiranih alkoholičara, koji u alkoholisanom stanju i uz prateću degradaciju ličnosti, nekako kao radi šale – „pojedu nekoga iz svog društva“. Kod alkoholizma i narkomanije intelekt i memorija traju znatno duže, ali dolazi do raspada ličnosti i ljudi ostvaruju potpuno tabuisana za celo društvo dela."
U takvim slučajevima okrutnost se višestruko prikriva samoopravdanjem, koje vodi ka tome da se žrtve više ne smatraju ljudskim bićima. Prema tome mogu se koristiti kao hrana. Postoji još jedna teorija, koja navodi na to da je kanibalizam – bolest, koja je prouzrokovana savremenim načinom života. Psihičko labilne osobe mogu se identifikovati sa pojedinim filmskim likom i da pokušaju da ga kopiraju. Pojedinci vrše krvavi masakr preuzet iz kompjuterskih igara. Drugi napadaju na ljude, kao što je bilo u Majamiju, gde se Rudi Judžin bacio na beskuđnika, koji je spavao, i počeo da ga živog jede, dok ga nisu ubili policajci. Čak ukoliko nijedna od ponuđenih teza ne bude ispravna, psiholozi se slažu sa mišljenjem da je preventiva bilo koje vrste psihičkih poremećaja – čitanje, sportske aktivnosti, komuniciranje i zdravi način života.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/goodnight_photography/ss-by
