Izvor: JelenaPantic.com, 17.Dec.2015, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na koliko stepeni je podešen tvoj srećometar?

U današnje vreme, sa aktuelnim načinom života i sistemom vrednosti, “biti srećan” će, ako ovako nastavimo, biti proglašeno mentalnim poremećajem. Gde ti živiš?!? Šta ti misliš?!? Odrasti! OK je da deca budu srećna. Još su mala, neka ih. Neka uživaju dok još mogu. Dok ne odrastu. A kad odrastu, videće šta je život… Neka ih, neka uživaju dok su još mali. Kao da je sreća nešto što je rezervisano samo za detinjstvo i kao da nije u redu da odrasle odgovorne osobe budu srećne. Kao da postoje neke norme, neka nepisana pravila, kada, koliko i na koji način je “u redu” biti srećan. Šta je potrebno za sreću? Svi znamo, moguće je biti srećan kada: sve u životu ide glatko, imate dovoljno novca za sve što vam je potrebno, izgledate kao iz časopisa (0% telesnih masti, 0% celulita, pupupudalekobilo), svi vas vole i podržavaju, nižete uspehe jedan za drugim, u savršenoj ste ljubavnoj vezi u kojoj sve teče glatko. Mislim, tako bar kažu u časopisima i na reklamama. I na televiziji. A ako tako kažu na televiziji onda je to sigurno istina. Verovatno ste čitajući ove uslove za sreću pomislili “svašta!”. I vrlo verovatno, ako ste kao većina ljudi, jednim delom svog bića, potajno, ipak verujete da je to tako. Da je za sreću potrebno zadovoljiti mnogo uslova. Ako je tako, ne brinite, niste sami. Naprotiv, u većini ste. Većina ljudi veruje da je ok i dozvoljeno biti srećan samo kada su spoljašnje okolnosti u potpunosti zadovljavajuće. Znači skoro nikad. A neki, kojih je takođe mnogo, veruju da nekako nije ok biti srećan. Da je to detinjasto i neozbiljno. Šta o tome kaže psihologija? Pre nego što vam odgovorim na to pitanje, želim da znate da to što kaže psihologija uopšte nije bitno. Rezultati istraživanja i razne teorije nisu bitni. Kako sad to? Lepo. Svako svoj život živi i osmišljava na osnovu nekih svojih uverenja i stavova. “Ono u šta verujete postaje istinito u svojim posledicama”, rekao je neko. Mi živimo naša uverenja, o sebi, drugima i svetu. U ovoj priči – mi živimo naša uverenja o sreći. Srećni smo onoliko koliko mislimo da je ok, dozvoljeno, zasluženo… da smo srećni. A sad da kažem šta o svemu ovom “kaže” psihologija. Na osnovu velikog broja istraživanja, na velikom broju ispitanika, utvrđeno je sledeće: Koliko će neko biti srećan u izuzetno maloj meri zavisi od spoljašnjih, “objektivnih” okolnosti. Kako su došli do takvog zaključka? Pretpostavka, pogotovo u današnje vreme, je da kada neko dobije na lutriji i na taj način reši sve svoje finansijske probleme, automatski postaje srećan. Realnost je drugačija. Većina ljudi koji dobiju na lutriji relativno brzo se vrati na količinu novca na na kojoj su bili i pre. Kao da imaju neki finansijski termostat koji određuje “koliko novca zaslužujem da imam”. Isto važi i za sreću. Nakon prvobitne euforije zbog neočekivanog velikog dobitka, vraćaju se na nivo “srećnosti” na kom su bili i pre. Kao da imaju ugrađen srećometar u sebe, a na tom srećometru je podešena optimalna količina sreće. […]

Nastavak na JelenaPantic.com...