Izvor: JelenaPantic.com, 10.Dec.2015, 16:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moje pismo Deda Mrazu

Notice: Undefined index: responsive in /home/jelenapantic/www.jelenapantic.com/wp-content/plugins/rss-image-feed/image-rss.php on line 286 Dragi Deda Mraze, dugo se znamo, ovo je trideset i neko pismo koje ti pišem. Sećam se kako sam ti pisala da želim igračke. Dobijala sam ih i bila srećna. I slatkiše sam želela i dobijala sam ih u paketiću, i isto sam bila srećna. Onda, kako su godine prolazile, zaboravljala sam da ti pišem. Nisam znala šta želim. Kako je vreme prolazilo sve više sam verovala da nije u redu želeti slobodno. Počela sam da procenjujem i ocenjujem moje želje. Shvatila sam da su “glupe i nemoguće” i nisam htela da te smaram. Te godine u kojim ti nisam pisala su prolazile….nekako….ni dobro ni loše….onako… Takav mi je i život bio…onako… A onda se dogodilo nešto, ne znam šta….osetila sam neki bunt u sebi….želje koje sam dugo gušila su se pobunile i nisu mi dale mira…. Toliko su jake bile, da nisam imala izbora. Malo po malo…ponovo sam počela slobodno da želim. Nije bilo lako, ali vremenom sam se sve više ohrabrivala i što sam se više ohrabrivala, vrednije i sa više entuzijazma sam radila na njihovom ostvarivanju. Rezultate znaš Radim posao koji volim, posao mojih snova. Živim od ljubavi. Porodični odnosi su dobri. Odnosi sa ljudima takođe, sve bolji. Nedavno sam pronašla jako, jako lepe čizme, znaš ono- baš za mene, piše moje ime na njima. U njima slobodno i hrabro koračam kroz život. Najvažnije- živa sam, zdrava sam, sve su ostalo sitnice. Nastavljam dalje slobodno da želim i naravno, vredno radim na ostvarivanju tih mojih želja….velikih i malih…. Sve su važne, zato što su moje. I ja sam važna, konačno sam to shvatila. Jednako važna kao svi drugi ljudi. Znaš ono čuveno- da li sam bila dobra? Sećaš se kako sam u nekom periodu zaboravila da sam dobra, kako sam počela da se stidim pa prestala da ti pišem? E, sad ponovo znam da sam dobra.  Nisam savršena, neću da te lažem….a i neće mi se da budem savršena. Dobro mi je ovako, kad sam dovoljno dobra. Za sebe, prema sebi, a samim tim i prema drugima. Razmišljam sad da li da poželim nešto od tebe….ne znam…. Skoro sve imam što želim….i ono što nemam, nekako mi slatko da sama ostvarujem…. Ne znam šta da poželim od tebe… Možda…..aha! Znam! Od tebe dragi Deda Mraze želim sledeće: da doneseš poklone deci kojoj nema ko da pokloni….i odraslima….svi mi volimo poklone… da doneseš osmehe, zagrljaje i lepe reči svima kojima su potrebne… da ljudi shvate koliko je malo potrebno za sreću i lep život…i koliko je to malo besplatno….da shvate da je radost besplatna da shvate koliko je život lep kada se slobodno želi i sanja, i kada se vredno radi na ostvarivanju želja i snova… da shvate da su važni i dovoljno dobri, da ne moraju da budu savršeni da bi ih neko voleo… Eto, to želim… Šaljem ti veliki osmeh i zagrljaj!

Nastavak na JelenaPantic.com...