Izvor: Vostok.rs, 02.Avg.2011, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mirovi pakuju udice
02.08.2011. -
Par nedelja ostaje do završetka ekspedicije batiskafa Mir na Ženevskom jezeru. Tokom dva meseca ruski dubinski batiskafi spuštali su se na dno jednog od najvećih jezera Centralne Evrope, koje se nalazi na granici Švajcarske i Francuske. Glavni zadatak istraživanja bila je ocena ekološkog stanja jezera. I danas se već može govoriti o preliminarnim rezultatima.
Ruski batiskafi Mir-1 i Mir-2 pozvani su na Ženevsko jezero u okviru međunarodnog naučnog programa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << U njemu učestvuju naučnici iz 6 zemalja, između ostalog preko 20 ruskih stručnjaka iz Instituta za okeanologiju RAN P.P. Širšov. Rezultati istraživanja su zanimljivi kako švajcarskim tako i francuskim vlastima, zato što oko Ženevskog jezera živi oko milion i po ljudi, od kojih polovina iz njega dobija vodu za piće.
Batiskafi Mir pravo su otkriće za naučnike. Oni omogućavaju da se maksimalno blisko priže objektu i da se sprovede njegovo detaljno proučavanje. Osim toga, njihova konstrukcija pruža mogućnost da se postavi mnogo dodatne opreme. Uređaji za merenje temperature, elektroprovodljivosti, brzine zvuka, filtracioni uređaji koji pumpaju veliku količinu vode za kasniju hemijsku analizu – masa tehnike smeštena je na batiskafima. Uz pomoć nje stručnjaci računaju da dobiju iscrpne informacije o životu Ženevskog jezera. A iznenađenja ne treba očekivati, ističe Anatolij Sagalevič.
Crnih pušača – geotermalnih izvora koji izviru sa dna, ovde nema, nafte i gasa takođe. Situacija na jezeru je apsolutno mirna. Ovde nema nikakvih tehtonskih kretanja. Svi očekuju neke senzacije, a njih nema i nije moglo da ih bude.
Bukvalno početkom ekspedicije osim ekoloških, batiskafi Mir su izveli kompleks arheoloških istraživanja. Radi se o tome što na dnu Ženevskog jezera leži parobrod Rona, koji je potonuo još krajem 19. veka posla sudara sa drugim brodom. Batiskafi su se spustili na 300 metara dubine do Rone, kako bi snimili objekat. Na osnovu ovog snimanja sastavljena je detaljna slika aktualnog stanja broda. Zlato i brilijante, šali se Anatolij Sagalevič, tamo nismo našli.
Posle završetka radova u Ženevskom jezeru batiskafi neće mirovati. Planova je mnogo, ali za sada se oni ne objavljuju. Između ostalog, već se zna da Mirovi treba da učestvuju u manifestacijama posvećenim 100-godišnjici pogibije Titanika. Jer posebnu slavu ruski dubinski batiskafi su stekli zahvaljujući tome što su osigurali podvodno snimanje filma Džejmsa Kamerona o najpoznatijoj pomorskoj katastrofi 20. veka.
Izvor: Golos Rossii. foto: ru.wikipedia.org/Pischdi /cc-by-sa 3.0
