Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija muško-ženkog pogleda
>„I to je suštinski način privlačenja polova, ostali su prateći (miris, zvuk/glas, dodir). Kao što vidite, moje mišljenje je suprotstavljeno uvreženom shvatanju da je miris osnovna pobuda u razmeni gena (seks)”, naglašava prof. dr Branimir Jovanić iz Instituta za fiziku
Iz prve biste pogodili da je prof. dr Branimir Jovanić naučnik. Bolje reći: radoznali naučnik. Jedan od retkih iz plemenitog soja Nikole Tesle u današnje vreme.
Sve što ga okružuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljubopitljivo posmatra i predano ispituje. U svemu se kriju zakoni fizike, valja ih odgonetnuti.
Naučni savetnik u Institutu za fiziku u Zemunu (Laboratorija za multidisciplinarna istraživanja) u šali nas predupređuje: „Nadam se da prvo pitanje nije u duhu: Pa ko si ti Jakovljeviću?” Sećate se, svakako, „Balkanskog špijuna” Siniše Kovačevića kada Danilo Stojković ispituje Boru Todorovića.
Naš sagovornik izučava fiziku čvrstog stanja (svojstvo materije pod visokim pritiskom) i biofiziku (uticaj nepovoljnih činilaca sredine na živi svet). Dva puta je ovenčan godišnjom nagradom naučne ustanove u kojoj je zaposlen.
Prvi ste u svetu ustanovili da postoje muške i ženske akupunkturne tačke? Može li se posmatranjem promene njihovih optičkih svojstava zaključiti da li neko „boluje od ljubavi”?
Kako da ne, i to smo posle 4.000 godina prvi potvrdili u ogledima s nekoliko studenata dobrovoljaca. I objavili u poznatom međunarodnom časopisu. Postoji neposredna veza između optičkih odlika akupunkturne tačke i stanja organizma (glavobolja, prehlada, bioritam pojedinih organa, metabolički procesi). Za pouzdanu dijagnozu „oboljenja od ljubavi” neophodan je veliki broj merenja, što u postojećim uslovima nije izvodljivo. Uz pretpostavku da je tačan iskaz učesnika koji kaže da je zaljubljen.
Ima li to ikakve veze s privlačenjem polova? Jeste li u stanju tako nešto da izmerite?
Ima i u stanju smo da to izmerimo. Savremena tehnološka pomagala omogućuju, čak, da se na rastojanju mere čovekova optička svojstva. I to je suštinski način privlačenja polova, ostali su prateći (miris, zvuk/glas, dodir). Kao što vidite, moje mišljenje je suprotstavljeno uvreženom shvatanju da je miris osnovna pobuda u razmeni gena (seks). Pretpostavljam da ste čuli za poznatu nemačku izreku: „Pustimo oči da govore”.
Ako su oči „prozor duše”, da li je koža „ogledalo tela”? Šta kožne promene najavljuju? Mogu li se bolesti lečiti menjanjem jačine magnetnog polja?
Akupunkturne tačke pokazuje da li neki organ valjano obavlja svoj posao. Koža predstavlja granicu između spoljašnosti i unutrašnjosti organizma. Sve što se dešava unutra odražava se, u većoj ili manjoj meri, na koži. Višegodišnja ispitivanja u Kliničnom centru Srbije obelodanila su slaganje (korelacija) između stanja organizma i optičkih pokazatelja kože. Prof. dr Božidar Radenković, sa Fakulteta organizacionih nauka, i ja napravili smo uređaj za rano otkrivanje patoloških promena na glavi, telu i rukama i nogama.
Bolesti se mogu lečiti menjanjem jačine magnetnog polja koje, inače, pospešuje prokrvljenost tkiva i tako povećava prisustvo odbrambenih ćelija u obolelim područjima. Činjenica je da su delovi kože zahvaćeni melanomom veoma crveni, zato što se organizam pojačanjem protoka brani.
Zašto petao kukuriče u zoru? Da li je, prema zakonima fizike, drukčije moguće?
Petao kukuriče u zoru zato što tada u sunčevom spektru ima više ultraljubičastih zraka koji deluju na polne žlezde. Da li ste se ikada zapitali zbog čega ljudi na moru, sa znatno većim brojem sunčanih dana, češće doživljavaju ljubavne pustolovine. Zato što su kod kuće do grla obučeni i zaštićeni.
Da li je drugačije moguće? Jeste, ukoliko se napravi odgovarajući izvor zračenja.
Zbog čega ribe u Dunavu pomaljaju glavu iznad vode? Kakva ih muka na to nagoni?
Kao strastveni pecaroš pre nekoliko godina sam spazio mnoštvo riba koje su promaljale glavu iz zapenušane vode Dunava. Odakle ta pena? Šta se događa s rečnim biljkama i onima koja se zalivaju vodom iz reke? Pena nastaje izlivanjem deterdženta iz industrije i domaćinstava. Imam utisak da učinak toga nije dovoljno istražen. Stoga smo u jednom opitu 25 dana pasulj zalivali vodom s deterdžentom za pranje veša (0,6 grama po litru). Ustanovili smo dramatične promene: fotosinteza je opala za 45 odsto!
Iz kojih razloga su se stabla u Bojčinskoj šumi došaptavala dok ste šetali? Kojim su se jezikom sporazumevala?
Pre mnogo godina gubar je napao stabla na samoj ivici šume. Biljke su, naravno, počele da se brane. Meni je bilo čudno zašto su to istovremeno učinila stabla na suprotnom kraju. Kako su to znala, iako su bila daleko? Jedini odgovor: biljke međusobno razmenjuju informacije. Tako je, dakle, pokrenuta kolektivna odbrana. Pojavu je valjalo proučiti s dva gledišta: biljke kao odašiljači i biljke kao primaoci poruka.
U nizu ispitivanja na pet vrsta razmotrili smo genetski sklop, uticaj temperature i morfološko stanje. Rezultati su pokazali da su informacije odaslate s površine lista putem fluorescencije (svetlucanje) direktno određene: prvo, genetskom strukturom biljke i, drugo, količinom podataka za svaku vrstu.
Imajući u vidu da je pokretačka snaga života na Zemlji razmena gena, pitao sam se kolika će biti snaga informacije koja se tiče reprodukcije. Biljke su nepokretne, suprotan pol traže svetlucajući. Ali postoje samo muške i samo ženske. Dosadašnja merenja s tumačenjima poslata su na objavljivanje. Tek treba da ispitamo kako su se te informacije prenosile.
Kome je smetalo da kukuruz zovete kukuruzom, pa ste ga nazivali latinskim imenom? Kakva ste saznanja prikupili ispitujući rastinje izloženo visokom naponu?
Počivšem uglednom akademiku. Otkrili smo da visoki napon dramatično menja odvijanje fotosinteze kod tri od četiri ispitivane biljke kukuruza.
Koliku su štetu biljke pretrpele u NATO bombardovanju naše zemlje? A tek ljudi?
Veliku. Pojedinosti ne smem da saopštim, jer još nije izašao naučni članak u kojem je to objašnjeno. Nameran sam sa se pozabavim ljudima, na to me navode sledeće činjenice: 1. Broj obolelih od raka kože (melanom) naglo se povećao; 2. Broj obolelih žena od raka materice takođe, i to jedan slučaj sedmično u poređenju s nekadašnjim jednim na šest meseci! To su saznanja iz mojih analiza, a to niko neće zvanično da potvrdi.
Svoja neobična naučna traganja u fizici čvrstog stanja započeli ste sa akademikom Pavlom Savićem. Koje ste pojave u to vreme proučavali?
Posete akademika Pavla Savića našoj laboratoriji pomogle su mi da uobličim svoj pristup istraživanju, i nauci uopšte. Tako smo ispitivali smo učinak visokog pritiska na biljke, želeći da doprinesemo smanjenju prenaseljenosti na Zemlji stvaranjem pogodnih uslova za opstanak ljudi na Marsu. Iščeznuće biljaka na našoj planeti značilo bi nestanak čoveka. Eksperimenti ponašanja materijala na visokom pritisku su među deset najsloženijih u fizici čvrstog stanja.
..............
Pa ko ste vi, Jovaniću?
Da se poslužim izrazom akademika Pavla Savića, ja sam pačemuk „dete (osoba) koja stalno zapitkuje i pita: zašto? To je ruska mudrost. Objavio sam do sada 54 naučna rada.
Nemam slobodnog vremena. Volim da se igram sa unucima, da majstorišem u kući i dvorištu, da se bakćem igračkama starih vozova i automobila, da slušam izvornu narodnu (tamburice, trubači, violina-ćemane) i klasičnu muziku (Mokranjac, Čajkovski, Betoven, Berlioz), da čitam romane (Pavić, Eko, Kosidovski), naučnu fantastiku, crtane stripove, stručne knjige i časopise, ponekad žitija svetaca (uživa da svojim prstima lista stranice), da pecam.
Imam: suprugu, sina, ćerku, zeta i unuke Lazara i Nikolu.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 19.03.2011.
