Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ledeni okean na Marsu
PLANETOLOGIJA
Ako bi se sav podzemni led na južnom polu istopio, na Marsu bi se obrazovao okean dubok gotovo 11 metara. Zamrznute naslage snimili su uređaji evropske svemirske letelice "Mars ekspres".
Iako još nije poznat tačan sastav, pretpostavlja se da je to smrznuta voda, najveća do sada otkrivena zaliha na susednoj planeti. Podatke je prikupio radar, čiji su zraci prodrli maltene četiri kilometra duboko na ledenom južnom polu, potkrepivši da se ispod površinskog sloja nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotovo čista tečnost u čvrstom stanju.
Novo iznenađenje stiglo je maltene nedavno: ista svemirska sonda odaslala je radarske odjeke da i na ekvatoru ima leda u velikim količinama. Tomas Voters iz Smitsonijeve zadužbine koji ih je proučavao podatke pretpostavlja da zamrznute vode ima znatno više -uprkos nagomilanoj prašini, verovatno zaostaloj od izlivanja vulkana - otprilike 650.000 kubnih kilometara, što odgovara zalihama na južnom polu. Nataloženi led i prašina opaženi su na polovima početkom sedamdesetih godina prošlog veka, a sve do sada bilo ih je teško proučiti postojećim teleskopima i satelitima. Zahvaljujući usavršenim spravama, koje "Mars ekspres" nosi kružeći oko "Crvene planete", ispitane su s manje razdaljine.
Postoje li zamrznute naslage i na severnom polu? Prve podatke imaćemo već u maju sledeće godine kada spusti letelica "Feniks" koja se skoro otisnula na desetomesečno putovanje sa Zemlje nastavljajući desetogodišnje uzbudljivo istraživanje. Na prvi pogled ledeni kape na polovima su, po svemu sudeći, kao poručene da se baš tu potraži voda, a možda i duboko zaleđeni mikroorganizmi. Na samoj površini, zasutoj obiljem ubitačnih kosmičkih zraka, teško da je šta preživelo.
Radarski snimak
"Feniks" je opremljen nekolikim spravama koje olakšavaju ispitivanje iskopanih uzoraka tla na licu mesta, a mikroskopski snimci biće prosleđeni na Zemlju na dalje proučavanje.
"Zavirivanje ispod tla primenjeno je prvi put, upravo, na Marsu", objašnjava rukovodilac poduhvata Džefri Plot iz Laboratorije za mlazni pogon u sastavu NASA. "Svi instrumenti kojima je u prošlosti istraživana ova planeta beležili su samo pojave na površini".
Letelica je"Mars ekspres", naime, prvi put upotrebila radarski eho koji se na našoj planeti koristi za izučavanje unutrašnjosti lednika. Dotična naprava (MARSIS) odašilje radio-talase koji prodiru kroz tle i odbijaju se od materijala različitih električnih svojstava.
Povratni zraci ukazali su da je više od 90 odsto zaleđenog polarnog materijala čisti vodeni led posut česticama prašine. Naučnici su već izračunali da bi on, ako se slučajem otopi i raširi, stvorio okean dubok gotovo 11 metara.
"Ovo je najtačnije određivanje debljine ledenih naslaga na Marsu do sada", kaže Ken Herkenhof, planetarni geolog iz Američkog geološkog udruženja, koji se bavi proučavanjem polarnih područja na susednoj planeti. Odavno se zna da su polarne kape ogromna skladišta vodenog leda, a najnovije ispitivanje je, donekle, ispravilo ranije procene debljine.
"Mi, zapravo, ne znamo gde se nalazi dno ovih naslaga", nastavlja Džefri Plot. "Vidimo da kora nije ulegnuta pod težinom leda, kao što je to slučaj na Zemlji. Kora i gornji sloj na Marsu su čvršći, a verovatni uzrok tome je što je unutrašnjost kudikamo hladnija od Zemljine".
Možda još teče
Iako je otkriveno mnogo leda, to još nije dovoljno da se zaključi da je on u prošlosti, u vidu tečnosti, krivudao "Crvenom planetom".
Ima dokaza da je nekada teklo deset, a možda i sto puta više vode, koja je izdubila kanale, kanjone i druge geološke oblike koje vidimo na raznim slikama.
Isušena rečna korita i ostali geološki tragovi ukazuju da je Mars nekada imao dovoljno vode za ogroman okean, dublji od 600 metara, jer je debela atmosfera od ugljen-dioksida održavala toplotu. U naše vreme "Crvena planeta" je veoma suva, a gasoviti omotač znatno stanjen. Pojedini naučnici pretpostavljaju da su voda i ugljen-dioksid isparili u svemir, zato što je Sunčev vetar ogolio molekule iz gornjih slojeva atmosfere. Merenja ruske sonde "Fobos" iz 1989. godine najavila su da se to odigralo brzo.
"Mars ekspres" je nedavno to opovrgao: iščeznuće je teklo sporije. Cela planeta je gubila oko 20 grama u sekundi kiseonika i ugljen-dioksida, što je samo jedan odsto od količine koju su Rusi izmerili.
A gde je nestao ostatak vode?
Jedna pretpostavka nagoveštava da je voda koja je jednom tekla površinom završila u dubinama, zato je "Mars ekspres" usmeren da traži moguće podzemne bazene. Astronomi imaju čvrste nalaze da je pre nekoliko milijardi godina ona tekla kao na Zemlji. Nedavno su se pojavili i nagoveštaji da se Mars zagreva i da izlazi iz svog "ledenog doba".
Naučnici smatraju da je vrludanje putanje kojom planeta obilazi oko Sunca bilo pokretač klimatskih promena. Zbivanja na Suncu su, naime, delimično odgovorna za otopljenje na nekoliko planeta. S dodatnim zagrevanjem atmosfere toplota bi mogla opet da izmami vodu na površinu. Ali najnovija merenja pokazuju da je kora ledeno hladna i nepomična.
U novembru 2005. godine isti uređaji su prvi put uočili smrznutu vodu ispod severnog pola. Nedavno je jedna američka letelica prosledila fotografije na kojima se vide dve manje vododerine u jednom krateru, nastale u proteklih nekoliko godina, što navodi na pomisao da voda i danas teče "Crvenom planetom".
A ona je veoma važan činilac u jednačini života.
[objavljeno: ]
