Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturne razlike vidljive u mozgu
Ljudi iz različnih kulturnih područja drugačije rešavaju isti zadatak, što se jasno očitava na snimcima glave. Izučavanje ponašanja pokazalo je da takve razlike utiču na pamćenje i opažanje. Da li to vidljivo i u nekakvim moždanim obrascima?
Nije svejedno kojoj istorijskoj baštini pripadate, razlike su uočljive u vašem mozgu. Ljudi iz različnih kulturnih područja drugačije rešavaju isti zadatak, što se jasno očitava na snimcima glave. Istraživanje je nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sprovedeno u čuvenom Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT).
Izučavanje ponašanja pokazalo je da takve razlike utiču na pamćenje i opažanje. Da li je ovo vidljivo i u nekakvim moždanim obrascima?
Odavno su psiholozi ustanovili da američka životna uverenja vrednujući više pojedinca ističu nezavisnost ličnosti ili predmeta posmatranja u odnosu na smisao (kontekst) koji ih opredeljuje. U isti mah istočnoazijska društva naglašavaju duh opštosti i zajedništva, uspostavljajući vezu međuzavisnosti sa opisujućim značenjem.
Želeći da to odgonetne predvodnik istraživanja profesor Džon Gabrijel iz Makgavernovog istituta za proučavanje mozga, u sastavu MIT-ija, zamolio je deset ljudi skoro pristiglih iz istočne Azije i deset Amerikanaca da brzo procene šta su videli. Za to vreme snimao im je glavu tzv. funkcionalnom magnetskom rezonancom, postupkom koji beleži promene u krvotoku mozga izazvane odgovarajućim misaonim radnjama.
Ispitanicima je prikazan odsečak uzorka (podsticaj) koji se sastojao od linija iscrtanih unutar kvadrata i traženo je da svaki uporede s prethodnim. U jednim pokušajima prosuđivali su da li su crte iste dužine, bez obzira na veličinu okružujućih polja (potpuna ocena pojedinačnih prikaza nezavisno od okoline), a u drugim su odlučivali da li su linije u istoj srazmeri s kvadratima, uprkos bezuslovnoj veličini kvadrata (odnosna procena nezavisnih predmeta).
Pređašnja istraživanja sa sličnim zahatevima obelodanila su da su Amerikanci tačniji u potpunom (apsolutnom) procenjivanju, a pridošlice iz istočne Azije u odnosnom (relativnom). U najnovijem ispitivanju zadaci su bili laki, tako da nije bilo neslaganja u postignutim ishodima dveju grupa.
Ne lezi vraže, na površinu je isplivalo nešto drugo: opaženi su drugačiji obrasci moždanih promena u toku izvršavanja. Amerikancima kojima je odnosno rasuđivanje uobičajeno teže uključila su se područja zadužena za pažnju u obavljanju misaonih radnji, a znatno manje oblasti kulturuloški bliske potpunom prosuđivanju. Kod dobrovoljaca iz istočnoazijskih zemalja ispoljilo se oprečno usmerenje: više su pobuđeni delovi mozga za pažnju posvećeni potpunom ocenjivanju.
Naučnici su se iznenadili, naročito velikim odstupanjem u dvema grupama, a i opsegom uključenja moždane pažnje izvan uobičajenih kulturoloških pretpostavki.
Istraživači su otišli korak dalje nastojeći da pokažu da je učinak veći kod učesnika koji su se više poistovetili sa svojom baštinom. Zato su koristili upitnike koji su naglašavali naklonosti (pretpostavljena preimućstva) i vrednosti društvenih odnosa, kao što je ta da li pojedinci osećaju krivicu za gubitak člana porodice, da bi odmerili koliko se kulturno poistovećuju. I kod jednih i kod drugih su zapazili da je veće poistovećivanje sa osobenostima svoje kulture u sprezi sa više izraženim obrascima moždanih promena.
Kako je to moguće?
Svaki čovek se oslanja na isto ustrojstvo pažnje za mnoštvo teških saznajnih izazova, ali je uvežban da ga upotrebi na različite načine, u šta su umešani kulturološki pogledi i procene. Zadivljujuće je što je način na koji mozak odgovara na ove jednostavne podsticaje predvidiv i saglasan s mišljenjem pojedinaca u vezi sa nezavisnim ili međuzavisnim društvenim odnosima.
A šta je sa pre desetak godina u nas omiljenom i razglašenom krilaticom „Lepše je s kulturom”?
Stefan Vukašin
[objavljeno: 02/02/2008.]
