Izvor: Politika, 18.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krv se od straha sledi
Prvo temeljno proučavanje zgrušavanja kod bolesnika koji pate od raznih poremaćaja izazvanih uznemirenošću pokazalo da napadi strepnje, uistinu, uvećaju verovatnoću začepljenja krvnih sudova i srčanih udara
HEMATOLOGIJA
Opise iz svakodnevice – „Krv mi se sledila u venama” ili „Krv mi se zgrušala” – mogli bismo doslovno da shvatimo, na to ukazuje najnovije proučavanje u Nemačkoj. Ispostavlja se, da žestok strah i napadi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strepnje, uistinu, ugrušaju krv i uvećaju verovatnoću začepljenja krvnih sudova i srčanih udara.
Prethodna istraživanja pokazala su da stres i uznemirenje utiču na zgrušnjavanje. Nažalost, zasnivala su se većinom na popunjavanje upitnika. Franciska Gajzer iz Klinike za prihosomatsku medicinu i psihijatriju i Ursula Harbreht iz Instituta za eksperimentalnu hematologiju i transfuziju u Bonu upriličile su prvo temeljno ispitivanje ugrušavanja kod bolesnika koji pate od raznih poremaćaja izazvanih uznemirenošću.
Svako je, s vremena na vreme, iskusio zebnju – bojazan da će pasti na ispitu iz matematike, užas da mora sići umračan podrum ili, najčešće, zabrinost zbog toga šta sutrašnjica donosi. Pojedinci se, međutim, veoma uplaše u svakodnevnim okolnostima: začas budu zahvaćeno pometnjom kada se nađu u gomili, zato što strahuju od velikog prostora. Znaci ispoljavanja su pokadkad burni: drhtanje, preznojavanje, zaslepljujuća pometnja ili onesvešćivanje – što može da izazove smrt.
Druga vrsta uznemirenja koja se često sreće opisuje se kao bolesno strahovanje od društva, a javlja se kad zaplašeni postane središte pažnje u nekakvoj grupi. I tada počinje da muca ili crveni. Da bi izbegao nepriliku, osamljuje se i zazire od susreta s drugim ljudima ostajući zatvoren u svojoj kući.
Istraživači iz Bona upoređivali su obolele od teških poremećaja uzrokovanih bezrazložnim prestravljenjem ili zastrašene što se klone ma kakvog dodira s ljudima i potpuno zdrave pojedince. Da bi isključili uticaj činilaca kao što su godine i pol, svakome od 31 paćenika ophrvanih zebnjom određen je parnjak istih godina i pola među zdravima. Na prvom koraku svima je uzeta krv i traženo da se podvrgnu izvesnim proverama na računaru. Zatim im je ponovo izvađena krv. Ishod ispitivanja koja mere različne pokazatelje zgrušavanja sasvim je očigledan: kod uznemirenih grušanje teklo je znatno brže!
Prilikom usirenja krvi odigravaju se dva suprotstavljena zbivanja nužna za život i rad, od kojih svaki uravnotežuje pnak drugi. U jednu ruku, usirenje podrazumeva zgušnjavanje krvi i stvaranje ugruška koji predupređuje prekomerno krvarenje iz oštećenih krvnih sudova. U drugu ruku, na delu je radnja (stručno: fibrinoliza) koja održava krv u tečnom stanju i onemogućava zgrušavanje.
Kod bolesnika koji pate od preterane zebnje, međutim, zgrušnjavanje je praćeno osujećenjem da krv ostane tečna; iako ništa nisu neugodno iskusili, osim uboda pre vađenja. Ravnoteža je narušena, a težnja ka zgušnjavanju se pojačava – s mogućim opasnim posledicama. U krajnjem slučaju može da se začepi sračana (koronarna) arterija.
Usmerenje ka pojačanom ugrušavanju, kaže Franciska Gajzer, moglo bi da bude „nedostajuća karika” koja objašnjava zašto pojedinci zahvaćeni prekomernom strepnjom imaju tri-četiri puta veće izglede da umru od srčanih obolenja. Ali to ne znači da svako ko od toga pati treba da se pribojava srčanog napada. Izmerene vrednosti zgušnjavanja su u granicama psihološke lestvice, dakle ne pojavljuje se naglašena opasnost.
Istinska pretnja narasta tek kada se ostali nepovoljni činioci, kao pušenje ili gojaznost, uvrste u jednačinu.
I kraju lepa vest: u nastavku dotičnog istraživanja iskrsao je prvi dokaz da je zgrušnjavanje opalo kod bolesnika koji su prošli psihoterapeutsko lečenje pod nadzorom dr Franciske Grajzer. Zato je veoma važno da se poremećaj izazvan prevelikim uznemirenjem što pre otkrije i počne da leči.
Stefan Vukašin
[objavljeno: 19/04/2008]
