Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmos se širi, piše u zvezdama
Za otkriće ubrzanog širenja trojici naučnika – Solu Perlmateru, Brajanu Šmitu i Adamu Risu pripala Nobelova nagrada za fiziku
Kakva je konačna sudbina kosmosa?
Sudimo li prema nalazu trojice nobelovskih slavodobitnika za fiziku 2011, beskonačno šireća. Do samog kraja postojanja, rekli biste. I ne biste nimalo pogrešili. Zašto?
Zato što biste svoje viđenje zasnivali na obrazloženju Kraljevske švedske akademije nauka koja je odlučila da najpoželjnijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odličjem na svetu ovenča naučnike „za otkriće ubrzanog širenja kosmosa kroz posmatranje dalekih supernova”. A kraljevska se ne poriče, zar ne?
Kosmos se, dakle, sve brže širi.
Sol Perlmater s Kalifornijskog univerziteta u Berkliju uknjižiće na svoj bankovni račun 725.000 dolara, isto toliko podeliće na ravne časti Brajan Šmit sa Australijskog nacionalnog univerziteta i Adam Ris sa Džon Hopkins univerziteta. U svemu ostalom su ravnopravni: svaki će se okititi zlatnom kolajnom (na čijoj je poleđini utisnuta Vergilijeva misao „Kako je slatko videti ljudski život oplemenjen pronalascima”) i poneće kući povelju kojom se to potvrđuje.
Robert Frost, jedan od najvećih američkih pesnika 20. stoleća (ovenčan Pulicerovom nagradom kao naš Mihajlo Pupin), u svojoj pesmi „Vatra i led” iz 1990. spevao je sledeće stihove: „Jedni kažu da će svet skončati u vatri, drugi da će se zalediti”. Šta biste vi kazali?
Ne morate da se mučite: ovogodišnji nobelovci smatraju da će se, verovatno, zauvek zamrznuti. U večitoj tami. Kako su to utvrdili?
Proučili su nekoliko tuceta rasprskavajućih zvezda, nazvanih supernove, i ustanovili da se kosmos širi brže nego ikad. Nećete poverovati: i sami su bili iznenađeni.
Kosmolozi se godinama utrkuju da iscrtaju kartu beskraja koji nas okružuje pronalazeći najudaljenije supernove. U tome se oslanjaju na snimke najusavršenijih teleskopa, na proračune najmoćnijih računara i na najsavremenije digitalne otkrivače-javljače (senzori). I tako odgonetaju kosmičku zagonetku, kao da u svojevrsnu slagalicu ubacuju pojedinačne kockice.
Dotični istraživači su osmatrali naročitu vrstu supernova, pod imenom supernove tipa 1a, koje nastaju rastakanjem starih i zbijenih zvezda, teških poput Sunca, a malih kao Zemlja. Da vas podsetimo: naša planeta je sto puta u prečniku manja od svoje matične zvezde koja, inače, čini 99,86 ukupne mase Sunčevog sistema.
Jedna takva kresnica izrači toliko svetlosti kao cela galaksija! Sve u svemu, i jedna (Sol Perlmater) i druga (Brajan Šmit i Adam Ris) istraživačka družina uočila je više od 50 takvih koje se nalaze veoma daleko od nas, čiji je sjaj bio slabiji nego što se očekivalo. Prvi znak da se kosmos sve brže širi. U tome su se skrivale svakojake zamke, ali su obe skupine stigle do istog zaključka.
Gotovo jedan vek se zna da se kosmos neprestano širi, još od doba „Velikog praska” pre oko 14 milijardi godina. Zapanjujuće je, međutim, saznanje da se to ubrzava. Ukoliko se tako nastavi, naposletku će zavladati večita tama i hladnoća.
Pretpostavlja se da je to posledica tzv. tamne energije, ali šta je to i od čega se sastoji – ostaje, možda, najveća nepoznanica fizike. Zamišlja se da ona čini gotovo tri četvrtine kosmične građe (masa).
S. Stojiljković
objavljeno: 05.10.2011
