Izvor: Politika, 30.Nov.2010, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmos pre kosmosa
Nedavni nalazi proučavanja mikrotalasnog pozadinskog zračenja ukazuju da je nečega bilo uoči „Velikog praska”. Kraljičin vitez Rodžer Penrouz, jedan od najčuvenijih kosmologa, smatra da naš nije ni prvi, ni poslednji! Šta bi na to rekao sveti Avgustin
U kojem po redu kosmosu živimo?
Sve donedavno kosmolozi bi vam odbrusili da takvo pitanje nema nikakvog smisla, tek pokoji se usuđivao da ga javno iznese. Nedavni nalazi proučavanja mikrotalasnog pozadinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zračenja (CMB), međutim, ukazuju da je nečega bilo uoči „Velikog praska” (Big Bang).
Hoće li Rodžer Penrouz sa Univerziteta Oksford (Velika Britanija), jedan od najčuvenijih savremenih kosmologa, doživeti sudbinu radoznalca koji se osmelio da upita svetog Avgustina šta je Bog radio pre stvaranja sveta? Ranohrišćanski filozof i teolog mu je ne časeći ni časa prekorno uzvratio: „Pripremao je pakao za ljude koji postavljaju takva pitanja”.
U hrišćansku veru preobraćeni Aurelije Avgustin još u četvrtom stoleću zapisao je da „svet nije sačinjen u vremenu, već od vremena” i da je stvoren ni iz čega. Vreme je započelo tek kada je utemeljen, a Bog je večan, izvan vremena.
Savremena kosmologija uči da je pojam vremena besmislen pre začetka vaseljene. Zato se malo ko odvažio da izučava šta je prethodilo strahotnoj eksploziji u kojoj je, pre 13 milijardi i 700 miliona godina, iz beskrajno majušne tačke nepojamno velike gustine rođena vaseljena. Ako je zamislimo kao veliki balon, on ni do dana današnjeg nije prestao da se naduvava – širi se 20 miliona kilometara u minutu!
Beskonačno ponavljanje
Nedavno je uočeno da su u svojevrsnim prstenovima koji okružuju galaktička jata toplotna odstupanja neobično mala, što ukazuje na visoko uređeno stanje ili prilično odsustvo entropije (težnja da se pređe u veću neuređenost). Jedna od mogućnosti jeste da je postojala pre nastanka našeg kosmosa, a to znači da se on približava poslednjim trenucima širenja (ekspanzije) u ništavilo posle čega će se urušiti u samog sebe. I to je okidač za budući kosmos.
Naš nije ni prvi, ni poslednji! Beskonačno ponavljanje u svojevrsnom „začaranom krugu”.
Kako je to ustanovljeno?
U satelitskim merenjima mikrotalasnog pozadinskog zračenja, za koje se pretpostavlja da opstaje iz najranijih dana kosmosa, uočeni su ponavljajući obrasci, što ukazuje da prostor i vreme možda ne potiču iz „Velikog praska”. Naš kosmos, naime, neprekidno prolazi kroz kružno kretanje, zato je večan.
Ujedno je opovrgnuta opšteprihvaćena zamisao naglog širenja (inflacija), naročito u razdoblju ubrzo posle zastrašujućeg rasprsnuća. Rodžer Penrouz smatra da naglo naduvavanje ne može da opravda stanje niske entropije u kojem je, kako se podučava, kosmos započeo.
Drugim rečima, prostor i vreme nisu nastali u „Velikom prasku”, taj događaj je samo jedan u nizu sličnih. Svaki „veliki prasak” označio je početak novog eona (veoma dugo razdoblje ili večnost), a naš kosmos je jedan od mnogih. Svaki novi otpočinje namesto pređašnjeg: najpre se prvi beskrajno rastegne, a potom beskonačno sažme i iznova raspukne.
Članak kraljičinog viteza Rodžera Penrouza (s drugopotpisanim Vaheom Gurzadijanom iz Instituta za fiziku u Jerevanu, Jermenija), ovih dana objavljen u elektronskom časopisu „Arhiva” na Internetu, bez uobičajene recenzije, uzburkaće naučničke strasti.
U minulih nekoliko godina uobličila se nova pretpostavka, stručno nazvana kvantno-gravitaciona petlja (LQG), nagovešćujući da je „kvantni skok” bio preteča „Velikom prasku”, što znači da je sadašnji kosmos proistekao iz drugog koji se urušio.
Bez tamne energije
Adrijen Eriksek iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (SAD) obznanio je 2008. da je rani kosmos, verovatno, zadržao otisak vremena pre „Velikog praska”. I on je proučavao kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje, svetlost isijanu kada je kosmos imao samo 400.000 godina (najranije detinjstvo).
Iako se ono rasprostire, uglavnom, podjednako u svim smerovima, na pojedinim tačkama opažena su majušna kolebanja (fluktuacije) za koja se pretpostavlja da su zameci kasnijih galaksija, što je nagoveštaj da naš kosmos proishodi iz nekog pređašnjeg.
Ni ostali nisu sedeli skrštenih ruku. Nekoliko meseci ranije Alehandro Koriči, s Nacionalnog nezavisnog univerziteta u Meksiku, i Parampret Sing, iz Perimeter instituta za teorijsku fiziku u Kanadi, ponudili su uzbudljiv odgovor: kosmos pre nepojamne eksplozije morao je u velikoj meri da liči na sadašnji. Svoje tumačenje obznanili su, kao i Adrijen Eriksek, u uglednom časopisu „Fizikal rivju leters”.
U oktobru je tajvanski matematičar Vun Ji Šua napisao da se „Veliki prasak” nije dogodio, naizmenično su se smenjivali – rastezanje i skupljanje. Ubrzano širenje odigralo se bez upliva neuhvatljive „tamne energije”, čije postojanje ničim nije verodostojno potvrđeno.
Koji je, dakle, po redu sadašnji?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 01.12.2010.
