Izvor: Politika, 20.Nov.2010, 01:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmičke klimatske promene
„Veliko otopljenje”, za koje se ne može optužiti nijedno ljudsko biće od pamtiveka do danas, potrajalo je dve i po milijarde godina, a počelo je milijardu godina nakon „velikog praska”. Ko je, dakle, krivac
Ni svekoliki kosmos nije pošteđen klimatskih promena, ako nam je za utehu. Zaprepašćujuće zagrevanje u najranijem dobu postojanja nije, na svu sreću, uticalo na Zemlju i ljude. Kako je to moguće?
Jednostavno: dogodilo se kudikamo pre nego što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uobličio Sunčev sistem, pa i naša planeta. Nalazi su nedavno objavljeni u „Mesečnim izveštajima Kraljevskog astronomskog društva”, a zasnivaju se na merenju toplote međugalaktičkog gasa.
Očigledno nagoveštaji ukazuju da je temperatura u ogromnim prostranstvima između galaksija u jednom razdoblju postojano rasla: od vremena kada je kosmos bio desetostruko mlađi do vremena kada je dostigao četvrtinu sadašnje starosti. Međunarodna naučnička družina (sa univerziteta Kembridž i Melburn i iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju) smatra da su to izazvali kvazari, ogromne narastajuće „crne rupe” u središtima galaksija, isijavajući izuzetno snažno ultraljubičasto zračenje.
Okidač iz beskraja
Kvazari su svojevrsni „kosmički svetionici”, najjači poznati izvor svetlosti. Zato su te sjajne tačkice vidljive, iako su maltene na samom kraju beskraja. Budući da podsećaju na zvezde, nazvani su „kvazistelarni radio izvori”.
I to je bio okidač za mnoštvo reakcija u gasnim oblacima koji su se ubrzano zagrevali.
Džordž Beker, sa Univerziteta Kembridž, predvodnik pomenutog istraživanja, objašnjava da se pretežni deo materije u mladima danima kosmosa nije nalazio u zvezdama ili galaksijama. Nasuprot tome protezao se u vidu razređenog gasa u okolnom prostoru. Proučeno je kako se prostirao, od čega je sastavljen i koliko je bio vreo.
Svetlo sa kvazara (kosmički izvori elektromagnetnog zračenja) koje je doprlo do Zemlje odaslato je pre deset milijardi godina, što je dvostruko više od njene starosti. Svaki oblak gasa kroz koji je prošla na svojem dugom putovanju ostavio je svojevrsni beleg, na osnovu čega su – poput arheologa koji pregledaju davnašnje ostatke kostiju, oruđa i oružja – astronomi iščitali temperaturu ranog kosmosa. Sličan postupak koriste klimatolozi izučavajući godove na stablima ili uzorke leda izvađenog s velike dubine.
Pokazatelji su, u najmanju ruku, višestruko nadmašili sve što je ikada izmereno na Zemlji. Milijardu godina posle „velikog praska” (Big bang), u kojem je kosmos nastao (pre 13,7 milijardi godina), intergalaktički gas se ohladio na 8.000 Celzijusovih stepeni. Na veliko iznenađenje stručnjaka, tri i po milijarde godina kasnije temperatura se popela na 12.000 stepeni!
U kosmosu se dogodilo „veliko otopljavanje” za koje nijedno ljudsko biće, od naših prvih predaka do danas, ne možete optužiti. Ko je, dakle, za to kriv?
Helijum u igri
Pretpostavljalo se da se kosmos šireći hladio. I gas je morao da se ohladi, kao svaki drugi koji umakne iz neke zaptivene posude ili konzerve. A što se, naprotiv, uveliko zagrejao, nešto bitno je moralo da se u to umeša. Astronomi veruju da su „kosmičke klimatske promene” posledica upliva ogromnih količina energije iz mladih i burnih galaksija iz tog razdoblja.
Prema rečima kosmologa Martina Hahnelta, sa Univerziteta Kembridž, „najverovatniji vinovnici su kvazari”. Navedena mala nebeska tela (ili pojave) smatraju orijaškim „crnim rupama” koje halapljivo gutaju materiju u središtu galaksija, isijavajući ogromne količine ultraljubičaste svetlosti nabijene snažnom energijom. Upravo ovi zraci stupaju u međudejstvo (reakcija) s međugalaktičkim gasom i zagrevaju ih.
U svemu tome ključnu ulogu mogao bi da igra jedan od najlakših i najrasprostranjenijih hemijskih elemenata – helijum.
Ultraljubičasta svetlost, naime, svlači elektrone sa atoma helijuma, posle čega se oni sudaraju sa svojom sabraćom i ugrevaju okolni gas. Kada je helijum potrošen, kosmos je počeo ponovo da se hladi. A to se zbilo, otprilike, kada je prevalio četvrtinu sadašnje starosti.
I najnovija osmatranja sa svemirskog teleskopa „Habl” ukazuju da se u to doba okončalo uzajamno delovanje (interakcija) velikom energijom nabijenih protona i međugalaktičkog helijuma.
Mozaik nesvakidašnjih „kosmičkih klimatskih promena” sastavljen je na osnovu podataka prikupljenih osmatranjem s desetometarskog teleskopa Kek na Havajima koji su obrađeni u superkompjuteru na Kembridžu.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 20.11.2010.
