Izvor: VOA, 22.Avg.2015, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko je bezbedna veštačka inteligencija?

Razvoj kompjuterske tehnologije neumitno nas vodi ka svetu veštačke inteligencije. Naučnici razmatraju prednosti ali i moguću štetu koju može da nanese ova vrsta razvoja.

Ideja da bi mašine mogle da se pobune protiv ljudi već dugo vremena je tema naučno fantastičnih knjiga i filmova. Međutim, dok nas izuzetan napredak kompjuterskih procesora i memorijskih čipova ubrzano vodi ka svetu veštačke inteligencije, neki naučnici i tehnološki preduzetnici upozoravaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu VOA << moramo da se pripremimo za to da će mašine neizbežno postati nezavisne.

Veštački mozgovi, zvani autopiloti, upravljaju avionima već decenijama. Oni zahtevaju prisustvo, ali ne i pažnju pilota. Ali, “pametni” automobile biće prve mašine koje će nezavisno donositi odluke u bliskoj interakciji sa ljudima.

Ta misao je za mnoge neprijatna, ali Džeri Kaplan, kompjuterski naučnik i autor knjiga “Humans Need Not Apply”, kaže da će pametna vozila biti daleko opreznija od ljudi i da će njihov stil vožnje spasiti mnoge živote. On je za Glas Amerike pričao puetm Skajpa.

“Kada šire pogledate morate da prepoznate da ćemo možda moći da smanjimo krvoproliće na autoputevima za 80 do 90 odsto”.

Napredne tehnologije su oduvek bile posebno zanimljive vojsci, koja razvija bespilotne letelice sposobne da lete bez daljinske kontrole. Neki kažu da je mogućnost da takvi oružani sistemi koji sami donose odluke o životu i smrti mnogo teže prihvatiti nego pametna vozila.

“Ko će da bude odgovoran kada neki od tih oružanih sistema ubije nedužnog čoveka? Vrlo je nejasno; nemamo okvir u kojem bi razumeli situaciju. Da li je odgovorna osoba koja je napravila autonomnog robota ili onaj ko ga je programirao ili onaj ko ga je uključio?”, postavlja pitanje Tobi Volš, sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

I dok neki zagovaraju potpunu zabranu pametnih oružja, drugi ističu da komponente za njihovu konstrukciju već postoje – što predstavlja opasnost da će neka neprijateljska zemlja ili teroristička grupa mogla prva da dođe do te tehnologije. Ali, ima i drugih razloga da se nastavi sa razvitkom ove tehnologije.

“Postoje jaki moralni argumenti u korist ovih tehnologija, jer oni smanjuj, tzv. kolateralnu štetu”, ističe Džeri Kaplan.

Tehnologija neumitno ide napred, a veštačka inteligencija može da izazove i dobre i loše stvari. Naučnici upozoravaju da moramo bolje da se prilagodima promenama.

“Postoji period, prelazni period tokom kojeg ljudi ostaju bez posla, i moraju da steknu nova znanja. Na žalost, zbog ubrzanog razvitka ove vrste automatizacije, ti kratkoročni problemi će biti znatno teži”, zaključuje Kaplan.

Dok razmišljate o svakodnevnim promenama, koje će nastupiti sa razvitkom veštačke inteligencije, bilo bi dobro podsetiti se Prvog zakona robotike popularnog pisca naučne fantastike Isaka Asimova iz 1942. koji glasi – “Robot ne sme povrediti ljudsko biće ili, zbog nedelovanja, dozvoliti da se naškodi ljudskom biću”.

Nastavak na VOA...