Izvor: JelenaPantic.com, 10.Mar.2016, 20:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je važniji-ja ili ti?

Da li je važnije šta ja mislim, želim, osećam ili ono što ti misliš, želiš, osećaš? Čije su potrebe važnije- moje ili tvoje? Ko je važnije ljudsko biće- ja ili ti? U raznim podelama ljudskih bića možemo da napravimo i onu na empate i psihopate. Empate su oni koji saosećaju sa drugima i kojima su drugi važni, nekad čak važniji i od njih samih, a psihopate su oni kojima drugi nisu važni, gledaju samo sebe. Gaze sve pred sobom zarad ostvarenja svojih ciljeva.  Ovo nisu prave definicije i nisu u potpunosti precizne, ali poslužiće za ovaj tekst. Postoje ljudi koji će se odreći sebe zbog drugih. Svoje potrebe će staviti iza tuđih, udovoljavaće svima samo ne sebi. Misle na sve osim na sebe. To na prvi pogled deluje velikodušno i humanistično. Ali, kada se malo bolje zagledamo u tu pojavu, možemo da vidimo i koliko je to neodgovorno. Prema sebi i prema drugima. Ako nismo svesni svojih potreba i ako ih smatramo nevažnim, ne možemo da vodimo računa o sebi. To nadoknađujemo nekom vrstom trgovine.   “Svega sam se odrekla zbog tebe, red je da me voliš i ostaneš uz mene.” “Sve sam ti dao, tražim samo malo ljubavi.” U drugoj krajnosti imamo psihopate. One koji gledaju samo sebe i svoje potrebe a druge ljude ne vide kao bića nego kao sredstva za ostvarenje svojih ciljeva i zadovoljavanje svojih potreba. Oni prate sebe i svoje impulse ne uzimajući u obzir druge ljude. Od nekadašnjeg prenaglašavanja zajedništva i važnosti drugih, danas smo previše popustljivim vaspitanjem došli do prenaglašavanja individualizma i negiranja značaja drugih. Hteli mi to ili ne, živimo među ljudima, i jedini način da optimalno funkcionišemo je da tu činjenicu uzmemo u obzir i vodimo računa kako o sebi, tako i o drugima.  Jedna priča iz supermarketa koja kruži internetom dobro ilustruje današnje preterivanje u praćenju sebe i svojih potreba. Priča se odvija na kasi. Tu su starija gospođa i iza nje majka sa detetom. Dete baca stvari, udara stariju gospođu, galami. Starija gospođa zamoli majku da malo smiri svoje dete, na šta majka odgovara: “Ja moje dete vaspitavam da bude slobodno i nesputano. Neću da mu usađujem nikakve ideje u glavu, samo će shvatiti šta je dobro a šta nije kad bude spremno za to.” Iza majke sa detetom se nalazi mladić koji sve to sluša i posmatra i bez reči uzima teglu marmelade, otvara je i sipa majci deteta na glavu. Ona se uznemiri i kaže “Šta to radite??? Otkud Vam ideja da mi sipate teglu marmelade na glavu???”, na šta joj je mladić odgovorio “Znate, i ja sam vaspitan slobodno, i uvek pratim svoje potrebe. Sada sam poželeo da Vam istresem teglu marmelade na glavu pa sam to i uradio. Nije dobro za mene da se sputavam.” Priča se završava tako što starija gospođa insistira da plati teglu marmelade koju je mladić prosuo. Shvatili ste poentu.  Kao što nije dobro sputavati sebe i uvek svoje potrebe stavljati u drugi plan, tako nije dobro ni stavljati sebe iznad […]

Nastavak na JelenaPantic.com...