Izvor: Politika, 04.Feb.2011, 20:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je kilogram oslabio
U proteklih stotinu godina jedinica mere za masu izgubila je 50 mikrograma iz nepoznatih razloga, što je, otprilike, težina zrnceta peska! Hoće li to usrećiti pobornike mršavljenja
Da li vam prodavac zakida na vagi? Koliko? Kako to znate?
I sami biste slična pitanja ređali u nedogled, kao u čuvenim brzalicama. Ali kilogram više nije što se pretpostavlja da jeste, uhvaćen je u vrtlog savremenih ubrzavajućih promena.
U čemu je, dakle, začkoljica?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kilogram (kg) je jedina jedinica Međunarodnog sistema mera koja se i dalje određuje prema predmetu za upotrebu (artefakt), a ne na osnovu fizičkih osobina. I povrh svega, usamljena u tome što ispred imena ima predmetak (prefiks).
Prvobitno je ustanovljeno da je to masa jednog litra čiste vode na temperaturi od četiri Celzijusova stepena i uobičajenom atmosferskom pritisku. Ispostavlja se da opis nije sasvim tačan, zato što gustina vode zavisi od pritiska, a pritisak uključuje masu kao činioca. Obrni, okreni, kao da ste u „vrzinom kolu”.
Talac pregovora
Prauzorak (prototip) kilograma u obliku valjka (cilindra), načinjen od mešavine (legura) platine i iridijuma, čuva se u Međunarodnom birou za težine i mere u Sevru, jednom od predgrađa Pariza. Zvanični umnošci (kopije) dostupni su u nacionalnim nadleštvima, upoređuju se svakih deset godina sa izvornim (Le Grand Kilo).
Iako je greška u ponavljanju teorijski jednaka nuli, u stvarnosti je moguće odstupanje od dva mikrograma (milioniti delić grama ili milijarditi delić kilograma). I to se može saznati sravnjivanjem zvaničnog standarda (prauzorka) i nacionalnih kopija koje se prave, otprilike, od istih sastojaka i drže u istim uslovima. Poređenje se obavi, u proseku, svake četvrte godine.
Međunarodni prototip kilograma je, čini se, izgubio oko 50 mikrograma u minulih 100 godina iz još nepoznatih razloga, a to je težina zrnceta peska! Šta bi na to rekli poklonici svakojakih saveta za mršavljenje, jer gubitak na telesnoj težini nije bogzna koliki?
Zvona za uzbunu su se oglasila, pre nekoliko dana u Kraljevskom društvu u Londonu okupili su se znalci iz raznih krajeva sveta. Opisivanje i propisivanje iznova iziskuju istančane postupke da se ne bi podigao talas uznemirenja koji bi očas preplavio planetu. Negdašnji čelnik jednog od odeljaka Međunarodnog biroa za tegove i mere fizičar Ričard Dejvis najavio je dve vrste provera na osnovu čijih pokazetelja bi se uprosečilo novo određenje (standard). U svakom slučaju, kilogram ne bi smeo da postane talac višegodišnjih jalovih pregovora i dogovora.
Prečasni valjak
Nisu svi bili saglasni s predloženim poduhvatom, čak je zamereno da su odstupanja toliko malena da nemaju nikakvu važnost u svakodnevnom životu.
A preduzeo bi se korak koji označava najveći preokret još od uvođenja kilograma 1889. godine.
Veoma dugo pretrajava gledište da se „prečasni valjak” iz Pariza zameni kilogramom usaglašenim sa suštinskim i nepromenjivim fizičkim veličinama (konstantama). Drugim rečima, da se veže za temeljne zakone kosmosa.
Istraživači su, uglavnom, pribegavali dvema vrstama opita. U prvom su pokušavali da ga usklade sa električnim i magnetnim poljem, a to znači da se merenje mase usaglasi s čuvenom Plankovom konstantom iz kvantne mehanike. Drugi uključuje atome iz kristalnog silicijuma, što podrazumeva saglasje sa Avogadrovom konstantom.
Da vas zaboli glava od fizičkih pojmova pre nego što se usudite da nešto izmerite, zar ne?
Proteklih godina i jedan i drugi pristup dostigli su tačnost koja se iskazuje razmerom – 30 delića prema milijardu, što je svojevrsna mera neizvesnosti. I to je izvodljivo s rečenim cilinderom od platine i iridijuma.
Sva neslaganja moraju se otkloniti najkasnije do 2015. godine kada se održava Generalna konferencija za tegove i mere.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 04.02.2011
