Izvor: JelenaPantic.com, 11.Maj.2016, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad jedan razgovor promeni sve
Često me pitate šta su zapravo te individualne konsultacije koje radim, kako to izgleda, da li i kako može da vam koristi. Ja naravno dam sve od sebe da objasnim i ilustrujem, ali teško je opisati nešto tako specifično. Najčešći komentari onih koji mi se obrate za konsultaciju su da nisu znali da je toliko prijatno i efikasno, da su znali ranije bi se javili. I meni onda bude žao što nisam uspela da pronađem dovoljno dobar način da opišem to što radim i na koji način to može da vam pomogne. I onda mi je Hana Kazazović, poznatija kao Cyber Bosanka, i ne znajući priskočila u pomoć napisavši ovaj tekst inspirisan efektima jednog našeg susreta. Uz njenu dozvolu ga prenosim i nadam se da će vam pomoći da steknete predstavu o tome kako izgledaju skajp konsultacije koje vodim i na koji način mogu da vam pomognu. Juče sam Jeleni napisala poruku da joj kažem kako mi je razgovor sa njom od prije dva i po mjeseca pomogao i više nego što sam u prvom momentu mislila da jeste. I onda sam u toj kratkoj jučerašnjoj prepisci shvatila još nekoliko stvari pa mi se učinilo korisnim da to napišem i ovdje, jer vjerujem da će nekog od vas inspirisati ili vam pomoći da za sebe nađete odgovore i rješenja za kojima tragate. Naime, ja sam tamo nekad u oktobru „patila od praznine“. Tako sam zvala svoje stanje u kojem sam se nalazila, a odnosilo se na nedostatak inspiracije i volje za bilo čim. Vjerujem da se to osjetilo i na blogu, baš rijetko sam pisala i to uglavnom koristila neke stare draftove, jer tu prazninu iz sebe nisam mogla istresti i na blog. Čak sam u jednom momentu razmišljala o tome da prestanem sa blogom i pisanjem, a to mi se nije desilo nikad do tad. I onda sam se u svoj toj muci i kuknjavi obratila Jeleni Pantić. I ona mi je odmah predložila da tu moju muku pročačkamo na Skype kafi. Hvala internetu i tehnologiji, još jednom. Jer Skype kafe stvarno rade i prijaju smanjujući razdaljine i omogućavajući nam da sa dragim ljudima budemo bez obzira na to gdje se nalazimo. Mada ja još uvijek i iz sve snage navijam za teleport 😀 Uglavnom, pričale smo nekih sat i po o svemu. Jelena je uglavnom postavljala pitanja a ja sam kao odgovarala, ali je sve u svemu to bilo kao jedna obična kafa dvije prijateljice u kojoj jedna kuka o svemu a druga je sluša pažljivo i pokušava da shvati šta je ovoj pa ovoliko kuka 😀 I pri tome smo, uz kafu došle do nekih nagovještaja o tome da meni treba neki iskorak u životu. “Ouuukeeej”, mislila sam. “Evo sad ću da iskoračim, samo još da skontam kud i kako”. I poslije te kafe sam u sebi ponijela ugodno osjećanje da me neko saslušao onako „oprave“. A njena postavljena pitanja su nastavila svoj život potpuno nekontrolisano i nezavisno od mene. Kuckala su i vraćala se dok sam […]
Nastavak na JelenaPantic.com...
