Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2012, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej najhumanije službe
29.06.2012. -
Međunarodni kosmički sistem za traganje za brodovima i avionima i njihovo spasavanje KOSPAS-SARSAT slavi 30-godišnji jubilej. 30. juna 1982. godine bio je lansiran njegov prvi specijalizovani satelit. Danas sistem koriste 43 zemlje, zahvaljujući njemu svake godine biva spaseno preko hiljadu ljudi.
Ovaj sistem je rezultat mirovne saradnje. SAD, Francuska, Kanada i Sovjetski Savez su stupili u prećutno takmičenje, ko će prvi lansirati satelit KOSPAS-SARSAT. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << I prvi satelit je bio sovjetski. Prvo spasavanje je ostvareno 10. septembra iste ove 1982. godine. Spasili smo trojicu kanadskih avijatičara. Simbolično je to što još uvek zauzimamo liderske pozicije u ovom sistemu.
Struktura KOSPAS-SARSAT je sledeća: satelit prima signal od radio bove na avionu ili letelici. Zbog kretanja satelita parametri primljenog signala se menjaju, što omogućava da se odredi mesto nesreće s preciznošću od nekoliko kilometara. Zatim s orbite signal dospeva u tačke za prijem, odatle – u centre za koordinaciju i spasilačku službu. Tako je KOSPAS-SARSAT zamišljen na početku, kad još nije bilo sateletiske navigacije.
Uz pomoć navigacionih prijemnika mogu se proširiti funkcije sistema: u signal za obaveštavanje u slučaju nezgode mogu se instalirati tačne koordinate nesreće i može se dobiti odgovor da je primljen i da je pomoć poslata. U slučaju nezgode veoma je važna povratna veza. Uzvratni signal se stavlja u «kadar» (superframe) – digitalni paket koji prenose navigacioni sateliti, objašnjava glavni konstruktor sistema Igor Nikušin:
"Planirano je prenošenje preko dva sistema: preko «Galilea i preko GLONASA». Ako bude postojao prijemnik za navigaciju poruka će stići na bovu i čovek će videti da su ljudi krenuli da ga spase. Tragači žele da postoji i mogućnost prenošenja komandi na bovu, uključujući i njeno prinudno uključivanje. Ovakav standard još ne postoji, treba da se pojavi 2013. godine."
Prinudno uključivanje je potrebno ako posada letelice ili aviona nije aktivirala bovu pred početak leta. Ovakva potreba je otkrivena u toku poslednjih godina kad su tonuli brodovi i kad su padali avioni, a nisu davali signale za pomoć. U slučaju nesreće svaka sekunda može odlučivati o životu. Zato pronalazači još žele da bova prvi signal da već nakon nekoliko sekundi, a ne nakon 40 sekundi, kao što je to sad slučaj.
Dodatnim funkcijama biće opremljeni drugi i treći sateliti nove generacije «GLONAS-K». Prvi ovakav aparat je prošle godine dopunio grupaciju u orbiti «KOSPAS-SARSAT» od 6 aparata za niske letove i geostacionarnih aparata i postavio je temelj za srednjeorbitski segment čitavog sistema. Prednost srednjeorbitskog satelita je u tome što vidi čak i radio svetionike koji su dospeli u pukotine ili ledeni sprud. I simbolično je to što je upravo «GLONAS-K» u martu ove godine spasio Kanađane, i to otprilike u istom kraju Kanade kao i pre 30 godina.
Rezultati tri decenije rada KOSPAS-SARSAT su upečatljivi. Spaseno je 33 hiljade ljudi. Ne postoje granice za usavršavanje ovog sistema. Po prognozi Jurija Urličiča, određivanje koordinata nezgode na osnovu signala svetionika u budućnosti će se dešavati za jednu sekundu i s preciznošću do jednog metra. Ljudi će odmah saznati kad će im stići pomoć, kakva i odakle. Nije isključeno da će se za nekoliko decenija sistem proširiti van granica Zemlje, kako bi primao signal u slučaju nesreće od stanovnika Meseca ili još udaljenijih.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org
