Izvor: JelenaPantic.com, 05.Apr.2017, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jela sam svašta lepo i za tri meseca smršala 12 kg!

Ne, ovo nije reklama za neki čudotvoran preparat koji topi masne naslage dok vi na kauču jedete smoki. Želim da sa vama podelim svoje iskustvo i neke korisne informacije. Negde od svojih tinejdžerskih godina muku mučim sa “viškom kilograma”. Višak kilograma je pod navodnicima zato što sada kad gledam te fotografije vidim da to nije bio nikakav značajan višak. U dosta perioda nije čak bio ni višak. Samo nisam bila mršava. A to “nisam mršava” je za mene dugo značilo- debela sam! Razne dijete sam isprobavala, gladovala, jednom se čak i onesvestila…. Ja sam bila od onih koji  se teše hranom i koji se pod stresom goje. Do pre dve godine to je bio višak u mojoj glavi, ali iako imaginaran, predstavljao mi je veliki problem. Stidela sam se svog tela, mislila da nije lepo, oblačila se u skladu sa tim verovanjem. Pre dve godine je taj višak počeo da iz mog umišljenog prelazi u stvarni. Malo po malo, za manje od dve godine, ugojila sam se 12 kg. Na moju visinu (163cm) to je mnogo. Kako je rastao broj kilograma, raslo je i moje nezadovoljstvo. Imala sam nekoliko bezuspešnih pokušaja dijete, posle kojih sam dobijala još koji kg. I još nezadovoljstva. I zabrinutost. I gubitak motivacije. Mi psiholozi obično pitamo- šta se to dogodilo u određenom periodu, kada se problem javio? Tako sam ja pitala sebe i odgovori su na prvi pogled iznenađujući. Pre tri godine sam počela malo da se buckastim, ali ništa zabrinjavajuće. To je počelo nakon kontrole kada su mi svi rezultati bili dobri i kada sam dobila još jednu potvrdu da sam zdrava. Tek tada sam zapravo dozvolila sebi da pustim stres i osećanja koja su pratila borbu za život (za neupućene, imala sam karcinom debelog creva). Kao što rekoh, to je bilo malo, još uvek ni blizu zabrinjavajućeg. Zabrinjavajuće gojenje počelo je pre dve godine, negde u ovo vreme. Šta se tada događalo u mom životu? Kakve muke su me morile, pitate se sad. Nikakve muke. Naprotiv. Tada sam objavila svoju prvu knjigu “Putovanje u središte srca”. Cela ta priča je izuzetno lepo tekla. Mnogo ljudi me je podržavalo, knjiga se od samog objavljivanja jako lepo prodavala. Toliko lepo da sam u oktobru iste godine dala otkaz na fakultetu i od tada su fb stranica, blog i knjiga moj posao. Milina. Sve sam tako lepo poslagala a kilogrami se samo slažu jedan na drugi. Kako? Zašto? Pa sad bar nemam nikakve veće stresove u životu?!?! Hm….pa ne baš….i lepi događaji i promene su izvor stresa. Koliko god lepo bilo sve to što sam napravila da mi se izdešava, koliko god lepo poslagala svoj život, i to je bio novi, veliki stres. Trebalo mi je vreme da se naviknem i prilagodim. Takođe, kada smo u nekom režimu preživljavanja, nemamo vremena i energije da se bavimo svojim osećanjima. Potiskujemo ih. I obično se dešava da kada realni problemi prođu neobrađena osećanja isplivaju. To se i meni dogodilo. Kao što sam napisala u tekstu Siguran i zdrav način […]

Nastavak na JelenaPantic.com...