Izvor: Politika, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izoštravanje svesti
Ukoliko imenujete svoja čuvstva, možete ih stišati, kao što krotitelj pripitomljuje divlju zver.
Najnovije proučavanje na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (SAD), pod nadzorom psihologa Metjua Libermana i saradnika, ukazuje da stanje usredsređene pažnje na neku misao ili predmet - što je poznato pod nazivom meditacija (dubinsko razmišljanje ili misaono samoposmatranje) - deluje. Drugim rečima, da ih budete svesni.
I to potpomaže da se objasni zašto pojedinci uporno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponavljaju da su odagnali loša osećanja čim su ih označili. Da li su proroci i propovednici istočnjačkih verovanja već duže od pet hiljadugodišta u pravu ističući da su uvidi mogući?
Upućeni odavno veruju da ljudi koji opisuju svoje osećaje umeju bolje da ih usmere, iako nisu znali kako to izgleda. Stoga je Metju Liberman podvrgao 30 dobrovoljaca snimanju glave u mašini za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) koja beleži da li su neka područja uznemirena ili mirna u datim okolnostima.
Um kao i mišići
Zatraženo je da ispitanici pogledaju slike muških i ženskih lica koja su izražavala razna osećanja. Ispod su bile reči na biranje kojima su ona dočarana, kao ljut ili plašljiv, ili dva moguća imena za prikazane ljude - jedno žensko, drugo muško. Ponuđeno je da izaberu emociju ili ime koje je najviše pristajalo licu.
Kad god su odabrali oznake za loša osećanja, živnulo je ventrolateralno pretčeono područje u desnoj polovini moždane kore - povezano sa smišljanjem reči za emocionalno iskustvo - zato što se amigdala (bademasto telo koje stvara i pamti osećanja) umirila. Nasuprot tome, kada su naznačili odgovarajuća imena za lica, na snimku se ništa nije promenilo, što ukazuje da razlika jedino nastaje označavanjem osećanja.
U drugom ogledu 27 od 30 učesnika popunilo je upitnike da bi se odredilo koliko su sebe svesni. Meditacija i ostali postupci samospoznavanja osmišljeni su da pomognu ljudima da obrate pažnju na svoja osećanja, misli i osećaje u tom času, a da to spolja ne pokažu. Poklonici samospoznavanja često prepoznaju i imenuju loše emocije da bi ih odstranili.
Zatim su istraživači uporedili moždane snimke, uslovno rečeno, svesnijih i manje svesnih ispitanika i uočili su da se potpuno razlikuju. Šta su zapazili? Prvi su iskusili veću živahnost (aktivacija) u desnoj ventrolateralnoj pretčeonoj moždanoj kori i dublje smirenje u amigdali posle prepoznavanja (označavanje) svojih emocija. Dotični zaključak mogao bi da objasni blagotvorni učinak svesnog samoposmatranja (duboka meditacija) i prvi put da potcrtava razloge poboljšanja raspoloženja i zdravlja.
Nedavno su na Univerzitetu Viskonsin obznanili da su pojedinci, posle tromesečnog uvežbavanja meditiranja, na sanskritskom jeziku nazvanom uvidom, dovoljno izoštrili svoju svest da su primećivali pojedinosti koje uobičajeno izmaknu. Izvesne duševne osobine koje smo ranije smatrali prilično postojanim misaonim vežbanjem su se promenile, ističe neuronaučnik Ričard Dejvidson. Kao što učestalo izlaganje fizičkom naporu snaži ljudsko telo, duhovno vežbanje unapređuje um.
Potkrepimo to primerom: kada dve slike brzo promaknu na ekranu, ljudi neće, najčešće, uočiti drugu. I to se naziva "treptanje pažnje", kao kad nešto previdite trepnuvši očima. Činjenica da retki uhvate i sledeću sliku ukazuje da su vežbajući izbrusili vlastito opažanje. Meditacija (dubinsko samoposmatranje) obuhvata mnoštvo postupaka i veština koji olakšavaju da usmeravate i osećanja i pažnju.
Brušenje opažanja
Minulih godina naučnici su zapazili da ona deluje i na moždane radnje (funkcija), što je potkrepljeno izučavanjem ponašanja tibetanskih monaha. Izvežbani da vide samo jedan predmet ili misao, oni su u stanju da se znatno duže usredsrede na sliku nego obični smrtnici kada im pokažete dve različite. U drugom proučavanju se potvrdilo da su kod učesnika koji su, u proseku, dnevno meditirali 40 minuta oblasti mozga zadužene za obradu opažaja i osećaja ojačale.
Da li se mozak, doslovce, menja mentalnim vežbanjem?
Odranije se zna da je u stanju da se preoblikuje (pojava se zove neuroplastičnost) da bi premostio ili nadomestio pojedina oštećenja. Najnovija saznanja nagovešćuju da je moguće misaonim putem izoštriti opažanje ili izboljšati osećanja.
Kada je Ričard Dejvidson pre oko jedne decenije prvi put sreo dalaj-lamu, duhovni tibetanski predvodnik u izgnanstvu osokolio ga je da naučno istraži meditaciju. Profesor iz Viskonsina se opredelio za jednu od najstarijih budističkih veština - vipasanu (postoji dva i po milenijuma), delotvornu u smanjenju rastresenosti i poboljšanju čulne svesnosti, koju i sam, uz još neke, upražnjava već tridesetak godina. Razlog je bio jednostavan: ona se svuda lako izvodi.
Ispitivane su istovremeno dve grupe dobrovoljaca: 17 koji su je tri meseca uvežbavali pod strogim uslovima, od 10 do 12 sati dnevno, i 23 novajlije koji su imali samo jedan čas podučavanja i svakog dana je primenjivali po 20 minuta cele sedmice. I jedni i drugi su posmatrali titrajuće brojeve na monitoru u mnoštvu zbunjujućih slova, a za lobanju su im bile prikačene elektrode.
Prvima je trebalo manje vremena da uoče pojedinosti nego ranije i da sledeći broj opaze za pola sekunde, drugi nisu iskazali nikakav napredak.
U sledećih nekoliko godina naučnici nameravaju da meditaciju uvrste u postupke smanjenja bola, nadziranja upala i stišavanja osećanja. Danijel Goleman i Tara Benet-Goleman su 2001. obelodanili da ona deluje zahvaljujući povezanosti amigdale i pretčeonog mozga (prvi odlučuje da li ćete biti ljuti ili zabrinuti, druga zaustavlja da se na nešto misli igrajući ulogu svojevrsne kočnice). Dve godine docnije Herbert Benson je docnije saopštio da misaono samospoznavanje podstiče sijaset biohemijskih i fizičkih promena u našem telu, jednim imenom nazvanih "odgovor opuštanja".
Možete li zamisliti život kao beskrajnu nisku "treptaja pažnje" i da smo mi ko zna koliko toga propustili što se dogodilo samo zato što smo trepnuli?
[objavljeno: ]
