Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispod Jupiterove kože
Amerikanci šalju letelicu, nazvanu po sestri i supruzi vrhovnog rimskog boga, da otkrije šta se krije pod uskovitlanim oblacima i ispod površine najveće planete Sunčeve porodice. A kako nas vrhovno rimsko božanstvo čuva od istrebljenja?
Jupiterove uskovitlane oblake možete opaziti kroz običan teleskop koji ste kupili u prodavnici. Ali da izbliza osmotrite pobesnele oluje, prošarane poprečnim rumenim šarama, koje se protežu stotinama hiljada kilometara oko polutara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morate se približiti najvećoj planeti u Sunčevoj porodici.
Amerikanci su odlučili da zavire ispod podivljalog okeana gasova i tečnosti i da otkriju šta se krije u samom središtu planete. U pohode mu šalju letelicu, nakrcanus devet svakojakih sprava, koju su nazvali po sestri i supruzi vrhovnog rimskog božanstva – Junoni.
Naše poznavanje ne doseže, metaforično kazano, ni ispod same kože, objašnjava Skot Bolton iz Jugozapadnog istraživačkog instituta, glavnokomandujući u ovom poduhvatu. Čak ni „Galilej”, koji je 1995. zaronio u Jupiterove oblake, nije usnimio više od 0,2 odsto površine!
I tečni i metalni
A planetologe kopkaju mnoge nepoznanice. Koliko je prostrana „Velika crvena mrlja”? U kojim količinama ima vode? Kakvi se neobični materijali nalaze blizu samog središta?
„Junona” neće zaroniti u Jupiterove oblake, nadletaće godinu dana iznad najviših, na visini od 5.000 kilometara, što je najbliže osmatranje do sada preduzeto. Uzduž i popreko, kako se narodski kaže, da bi se iscrtala karta gravitacionog polja, na osnovu koje će se kasnije odgonetati šta se sve skriva duboko u unutrašnjosti.
Poznato je da je Jupiter sačinjen pretežno od vodonika, ali su jedino najviši spoljašnji slojevi u gasovitom stanju. Na velikim dubinama visoke temperature i ogromni pritisci pretvaraju ga, prema istraživačkim pretpostavkama, u neobičan vid materije – tečni metalni vodonik, nalik svima znanoj kližućoj živi u termometrima.
U tajanstvenom carstvu tečnog vodonika, iz kojeg u neprestanom komešanju izvire elektricitet, po svemu sudeći, nastaje veoma snažno magnetno polje, koje će, prvi put, svojim osetljivim uređajima izmeriti „Junona”. I posle toga će planetolozi nacrtati kako izgleda taj nevidljivi i moćni pokretač (dinamo) na Jupiteru. Usput će mikrotalasnim radiometrima, svakako, ispitati gasoviti omotač (atmosfera).
Koliko su ovi uređaji osetljivi? Toliko da izmere temperaturu i količinu vode na pritiscima 50 puta većim nego što je „Galilej” mogao.
Najveće aurore
Voda na Jupiteru posebno zanima naučnike. Zbog čega? U opticaju su dve preovlađujuće pretpostavke: prva podrazumeva da se planeta oblikovala, manje-više, na današnjem rastojanju od matične zvezde, druga ukazuje da se obrazovala kudikamo dalje i da se naknadno približila Suncu. Možete li da zamislite koliki je nered unaokolo izazvalo pomeranje tako velike planete?
Iz dveju zamisli proistekli su oprečni zaključci u vezi s obiljem vode. Očekuje se da svojim merenjima, najzad, presudi „Junona” – da jedno ili oba isključi iz budućih razmatranja.
I naposletku, saznaćemo šta uzrokuje pojavu aurore na Jupiteru, najvećeg izliva polarne svetlosti u Sunčevom sistemu. Na Zemlji ona nastaje zbog sudara ubrzanih sunčevih elektrona i atoma u gornjim slojevima atmosfere, u kojima se pretežno ispušta kiseonik (zelenkasta boja).
Iako je Jupiter, otprilike, deset puta širi od naše planete u struku, on se dva i po puta brže okreće oko svoje ose. Ako obrćete tako ogroman magnet, šta dobijate? Električni generator. Pobuđeno električno polje ubrzava čestice ka polovima, na kojima se aurora pojavljuje. Ali dok padaju u vidu kiše, čini se kao da su ih izbacili vulkani sa satelita Io. Za sada je to nerešiva zagonetka.
Deo tajni „petog kamena od Sunca” razotkriće i kamera na letelici koja će na Zemlju slati snimke bolje nego što je ikada to uradio svemirski teleskop „Habl”.
Susret dva božanstva, Junone i Jupitera, odigraće se tek 2016. godine.A već sledeće, kada obavi povereni zadatak, sjuriće se kao kamikaza u poslednji zagrljaj s najvećom planetom Sunčeve porodice.
-----------------------------------------------------------------------
Crveni vrtlog
Jupiter je peta po redu planeta od Sunca, veoma živopisnih boja zato što je sačinjena od 86 odsto vodonika i 14 odsto helijuma, uz veoma malo metana, amonijaka, vode, etana, germanijuma, ugljen-monoksida... Temperatura u najvišim delovima oblaka spusti se do 145 Celzijusovih stepeni ispod nule, bliže središtu je kudikamo toplije, a u samom jezgru živa se popne na, čak, 24.000 stepeni, što je vrelije nego na površini Sunca!
Najupečatljivija spoljašnja oznaka po kojoj ga prepoznaju zove se „Velika crvena mrlja”, tri puta veća od Zemlje, a to je vrtlog gasa na čijim ivicama brzina dostiže oko 360 kilometara na sat.
----------------------------------------------------------------------
Budni zaštitnik
Koliko nas je puta najveća planeta u Sunčevoj porodici spasla istrebljenja?
Pre deceniju i po na Jupiter se srušio 21 ostatak komete Šumejker-Levi 9, što je ubrzo posvedočeno televizijskom slikom. Nagađalo se da su takve pojave prilično retke, odjednom se – iz malo znanih razloga – ispostavlja da predviđanje nije tačno! Zanimljivo je da se džinovska planeta ponaša poput „kosmičkog usisivača” loveći i gutajući svakojake otpatke koji unaokolo lutaju: najčešće repatice koje su se zaputile ka našoj zvezdi iz najudaljenijih kutaka Sunčevog sistema (pretežno iz Kajperovog pojasa na samom rubu) i ostatke preostale nakon oblikovanja planeta i njihovih satelita.
Svojom moćnom privlačnom silom (gravitacija), on doseže veoma daleko i privlači sve što mu se dovoljno približi izigravajući, u stvari, uvek budnog Zemljinog zaštitnika.
----------------------------------------------------------------
Sunčevo napajanje
Automatsku (robotska) letelicu „Junonu”, koja podseća na vetrenjaču, pogoniće sunčevo zračenje n putovanju dugom 3,2 milijarde kilometara. Energija će joj, naime, priticati iz tri krila u obliku pravougaonika, dugačka 8,8 i široka 2,7 metara.
Imajući u vidu da je Jupiter udaljen od Sunca 800 miliona kilometara, napajanje u blizini najveće planete oslabiće, čak, 35 puta (oko 400 vati) u odnosu na kruženje oko Zemlje.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 07.08.2011.
