Izvor: Vostok.rs, 10.Sep.2012, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladna fuzija protiv plutonijuma
10.09.2012. -
Tempo osvajanja dalekog kosmosa od strane interplanetarnih stanica će biti usporen, predviđaju zapadni eksperti. Svetske rezerve plutonijuma-238, nagomilane prilikom proizvodnje nuklearnog naoružanja, iscrpljene su. A upravo na tom izotopu radi termička baterija kosmičkih uređaja na velikom rastojanju od Sunca, gde solarni paneli nisu efikasni.
Plutonijum-238 se primenjuje u kosmonautici već decenijama. Kapsule sa njim stoje na uređajima Pionir i Vojadžer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << lansiranim 70-ih godina prema periferiji Sunčevog sistema. Vojadžeri su do danas na vezi. Toplota izotopskog raspada hrani stanicu Kasini u okolini Saturna i novi marsohod Kjruioziti. Marsohod radi na ruski plutonijum, pošto su SAD prekinule da ga proizvode 80-ih godina 20. veka. Ali ruske rezerve su takođe pri kraju. Istovremeno Rusija planira da 2020. pošalje sondu na Jupiterov satelit Hanimed. Bez obzira na to što se rezerve goriva završavaju, neće biti problema, uveren je naučni kosultant RKK Energija Viktor Sinjavski.
- Plutonijum se izrađuje u atomskim centralama: u procesu deljenja uranijuma obrazuju se izotopi plutonijuma. Između ostalog i onaj koji se koristi u radioiztopskim generatorima. Teško je i skupo izvlačiti ga iz obrađenog goriva, ali takve tehnologije postoje.
Istina, gorivo sa nuklearnih centrala sadrži razne izotope plutonijuma i potrebnog izotopa 238 ovde je svega 1%. Postoji u drugi put: izotop se može dobiti iz neoptunija-237, njega je čak lakše izdvojiti iz goriva. Samo moraće da se izgradi proizvodna linija, i NASA sada razmatra ovu ideju. A može li u kosmosu bez tog izotopa, jer odavno su poznate nuklearne centrale na jeftinijem stroncijumu-90? Ipak termičke baterije na tom gorivu neće raditi 30 godina, objašnjava savetnik direktora Naučno-istraživačkog centra Kurčatovski institut Nikoja Kuharkin.
- Letovi u daleki kosmos su dugotrajni, a na letelicama se ništa ne može promeniti. To što se na Zemlji koristi u iztopskim izvorima koji su stajali u akvatorijumima severnih mora na svetionicima – to sve može da se zameni. U kosmosu sve mora da bude pouzdano.
U SAD je prerada goriva sa nuklearnih centrala bila zabranjena, što je dovelo do još većeg nedostatka plutonijuma za kosmičke uređaje. Amerikanci treba da reše šta je bolje – da dozvole preradu goriva ili da grade proizvodnu liniju, i to je političko pitanje. Po rečima Nikolaja Kuharkina, u Rusiji takvog pitanja nema. Ako se psotavi zadatak, pojaviće se neophodna količina izotopa, čak će ostati za prodaju.
Međutim, kako smatra rukovodilac odeljenja Fizičkog instituta RAN Lebedev Oleg Daljkarov. Potrebe za izotopom plutonijuma u perspektivi treba da se smanje.
Nadam se da će se pojaviti kompaktni vodonični izvori energije. To što se ranije nazivalo hladnom fuzijom i smatralo se kvazi naukom. U poslednjih godinu-dve pojavili su se eksperimentalni podaci da je to realni fizički efekat. Između ostalog i naš institut ima te podatke.
Hladna fuzija je podigla mnogo buke pre dve godine. Italijanski fizičari su ponovili ogled poznat od 20.ih godina – elektrolizu „teške vode“. Njihov uređaj je radio sa vodonikom i niklom. Višak toplote nije mogao da se objasni samo toplotnim dejstvom struje ili vodonikom – on se nije trošio. Pojavila se takođe slaba radijacija i dobijeni su tragovi bakra. Drugim rečima, postojali su svi znaci ne hemijske, već upravo termonuklearne reakcije. Ali nije sve bilo tako jednostavno: praktični uređaj za zagrevanje kuća na principu hladne fuzije do danas se nije pojavio, mada su Italijani odavno obećali da će pokrenuti njegovu masovnu proizvodnju. Govoriti o kompaktnom sistemu za kosmičke sonde tim pre je preuranjeno. Tako da o realnoj zameni plutonijuma-238 za sada nema govora.
Boris Pavliščev,
Izvor: Golos Rossii, foto: en.wikipedia.org
