Izvor: Vostok.rs, 09.Feb.2014, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hibridi ljudi i životinja – katastrofa naših dana
09.02.2014. - Više koristi ili rizika?
Naučnici niza zemalja stvaraju čudnovate hibride ljude i životinja, koji mogu izazavati paniku u javnosti. Napredak u genetskoj inženjeriji samo za proteklih 10 godina zapanjio je naučnike i obične posmatrače.
Stvaranjem novih oblika života danas se mogu baviti i studenti, u kućnim uslovima. Zakoni ne stižu da prate igrarije naučnika. Međutim naučnici celog sveta željno isčekuju da prikažu svetu novo stvorenje, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << otkriju ono, što se ješ sasvim nedavno smatralo apsolutnom fantazijom.
Sa drugog aspekta, ovi novi oblici života nisu u koliziji sa zakonodavstvom, ali mogu biti opasni po društvo. Nemoguće je predvideti, šta se može desiti ukoliko počne njihovo razmnožavanje.
Kao primer se može navesti sledeće: naučnici su stvorili miševe sa veštačkim hromozomom. To se procenjuje kao prodor, koji može da otvori mogućnost za nove načine lečenja celog niza oboljenja. Prema Lifenews.com, naučnici sa Univerziteta u Viskonsiju postigli su veliki uspeh u presađivanju ćelija ljudskog embriona u mozak miševa. Zabeležen je rast ćelija, i miševi su postali „pametniji“. Ovi miševi daleko lakše nalaze izlaz iz labirinta i mogu daleko brže da nauče uslovne nadražaje nego pre presađivanja.
Nastaje pitanje: da li praksa presađivanja ljudskog tkiva životinjama ima više koristi, nego rizika? Sada je već očigledno da uzgajanje ljudskih organa unutar životinja – nije naučna fantastika, nego čista realnost. Japanski naučnici koriste prasad za uzgoj ljudskih organa, za šta je potrebno oko godinu dana.
Prema Infowars.com, u ovom slučaju glavni je cilj da se poveća količina organa za medicinske potrebe. Ali japanska vlada postavlja i druge zadatke: pripremaju se pravne regulative, koje omogućavaju istraživanja, vezana sa embrionima.
Thetruthwins.com navodi, da ukoliko ljudski organ počinje razvoj unutar praseta, to već nije stopostotno prase. A ljudski organ, uzgajen u prasetu ne može se smatrati 100-postotnim ljudskim organom. Primaoci takvih organa moraće dati saglasnot za presađivanje u svoje telo hibridnih organa čoveka i životinje.
Posledice stvaranja hibrida mogu već sada, kao i u budućnosti, da predstavljaju pretnju za društvo. Osnovna opasnost je u tome da se ne mogu prognozirati posledice gubitka kontrole nad sličnim hibridima.
Još više zabrinjava činjenica, da većina zemalja nemaju zakone, koje regulišu ograničenja za stvaranje takvih stvorenja, a to omogućava njihovu proizvodnju bez ikakve kontrole. Osim toga nije predviđena odgovornost, ukoliko ovo živo stvorenje nanese štetu ljudima iz okoline.
Postoji mišljenje, da su životinje, koje se koriste za uzgajanje u njihovom telu ljudskih organa – jedan od puteva rušenja prirode. Daily Mail je 2011. godine pisao da su britanski naučnici stvorili preko 150 hibridnih embriona čoveka i životinje, ali čitace to nije zabrinulo.
Druge primere spominje časopis Slate: koze, koje daju ljudsko mleko, analna anatomska struktura, koja je razvijena kod miševa, doktori, koji stvaraju ljudski imunološki sistem za životinje. To su samo projekti koji su nam poznati. Moguće je da postoje drugi. Hibrid čoveka i životinje je moguć, ali se nastavljaju diskuje da li će korist prevagati potencijalni rizik.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/El Bingle/cc-by-nc
