Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hanin duh u zelenom sjaju
Svemirski teleskop „Habl” usnimio je tajanstveni svetli oblak gasa, na udaljenosti od 700 miliona svetlosnih godina od Zemlje, koji je prvi opazila 2007. holandska učiteljica Hana Arkel. Šta ga to, dakle, obasjava?
Kosmos nas je ponovo iznenadio i ko zna koliko će još puta. Skorašnje otkriće možemo – pustimo li mašti na volju – nazvati svojevrsnim „kosmičkim duhom” koji je usnimio svemirski teleskop „Habl”.
Zamašan zeleni oblak gasa koji plovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadomak uobičajene galaksije u obliku višekrake zavojnice. Kakvu tajnu on krije?
Tajanstveno zbivanje na udaljenosti od 700 miliona svetlosnih godina od Zemlje prva je opazila holandska učiteljica Hana Arkel 2007. godine, pod okriljem poznate astronomske družine „Galaktički zoološki vrt”, zbog čega je dobila ime „Hanin objekat” (na holandskom: Hanny Voorwerp). Dotični pretraživači neba su do sada upisali više od milion uočenih galaksija u čuveni „Sloanov digitalni pregled”.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9.600 milijardi kilometara.)
Zgasnuli svetionik
Nekada davno blešteći „kosmički svetionik” ili kvazar (skraćenica od tobožnji zvezdani ili kvazistelarni radio izvor) snažno je isijavao elektromagnetno zračenje, uključujući svetlost, sijao je jače od ogromne susedne spiralne galaksije IC 2947. koja je, očigledno, svojom moćnom silom privlačenja raskidala i progutala gasom bogatu malenu posestrimu u blizini. Sve to se odigralo u sazvežđu Malog lava.
Nakon tog „kosmičkog pira” preostali su vidljivi delovi izduženih gasnih pramenova, dugački do 300.000 svetlosnih godina, i bokori mladih zvezda u svojevrsnom osvetljenom oblaku, velikom poput našeg Mlečnog puta, koji plovi oko pomenute galaksije.
Zašto možemo da ga uočimo? Zato što ga, poput reflektora, obasjava moćan snop svetlosti iz središta susedne galaksije ili, tačnije, iz maločas pomenutog kvazara, koji je pobuđivala (pokretala) obližnja „crna rupa”. Zelenom bojom osvetljava ga, u stvari, sagorevajući kiseonik.
Astronomi su uočili naknadni odsjaj kvazara zgaslog
pre više od 200.000 godina, koji je svetleo u izuzetno kratkim razmacima nalik trepćućem osvetljenju na policijskim ili bolničkim automobilima. Ali nešto je zaklanjalo svetlosni snop, tako da se na zelenkastom oblaku primećuje neobično zatamnjenje koje podseća na džinovsku rupu. Kao da je kinoprojektor ostavio mrlju na osvetljenom filmskom platnu.
Povesmo gasa je znatno duže i šire, „Hanin objekat” je samo deo koji se vidi.
Usisavanje komšinice
S razlogom se pretpostavlja da je milionima godina ranije galaksija IC 2947 usisala znatno sitniju zvezdanu komšinicu, na šta ukazuju upleteni kraci (ruke) koji potvrđuju da sjedinjenje još nije okončano, a posledica toga je istiskivanje neobično dugačkih pramenova gasa iz galaktičkog središta u kojem obitava „crna rupa”. S iznenadnim prilivom novog goriva (ili hrane), ona je podstakla kvazar koji je počeo da odašilje svetlosne zrake u vidu dve izokrenute kupe (ili korneta za sladoled), pri čemu je šireći deo kao reflektor osvetljavao kosmička prostranstva. Deo snopa svetlosti je obasjao „Hanin duh”.
Nasilni „kosmički brakovi” su, inače, uobičajena pojava.
U međuvremenu je, pre oko 200.000 godina, sijanje kvazara opalo za više od stotinu puta nagovešćujući da će naposletku skončati u samrtnom hropcu. Dosadašnja pretpostavka upućivala je da od kosmičkog sjaja do očaja ne prohuji više od sto miliona godina, rečeno posmatranje ukazuje da oni svetlucaju, najmanje, nekoliko miliona godina.
I iznova se zapale, ukoliko im neka „crna rupa” prosledi novo gorivo.
Svemirski teleskop „Habl” (teži deset tona) koji je – kao što znate – 1990. izbačen u kružnu putanju da obleće oko Zemlje na visini od 600 kilometara, pod nagibom od 28,5 stepeni, opremljen je osmatračkim spravama koje snimaju u vidljivom, infracrvenom i ultraljubičastom delu spektra.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 22.01.2011
