Izvor: Politika, 06.Nov.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Grupni portret” pete komete
„Automatski fotoreporteri” više puta snimili petu zaredom „nebesku repaticu” u proteklih gotovo četvrt veka, nazvanu Hartli 2, iz letelice „Razorni udar” koja je prozujala brzinom od 4.500 kilometara na sat na razdaljini od oko 700 kilometara
Nasmeši se, repatice! Hvala! Može li još jednom?
Nije, baš, tako bilo, iako je podsetilo na škljocanje fotoaparata i sevanje bliceva duž crvenog tepiha na koje smo toliko svikli. Svakih pet minuta načinjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je po jedan snimak za „grupni portret”.
Zašto ljudi vole da slikaju komete?
Potražite li odgovor među holivudskim paparacima, delimično ćete se naći na ispravom tragu.
U četvrtak su „automatski fotoreporteri” više puta snimili petu zaredom „nebesku repaticu” u proteklih gotovo četvrt veka, nazvanu Hartli 2 (po australijskom astronomu Malkolmu Hartliju), iz letelice „Razorni udar” (Deep Impact) koja je prozujala brzinom od 4.500 kilometara na sat na razdaljini od oko 700 kilometara. Za komandama nije sedeo odvažni Brus Vilis, kao u istoimenoj filmskoj pustolovini.
„Bliski susret” s omalenim „kosmičkim kikirikijem” (čija dužina ne premašuje dva kilometra, a masa 280 miliona metričkih tona), iza kojeg se vuče sve duži rep što se više približava Suncu, odigrao se posle dvoipogodišnjeg leta i 4,6 milijardi prevaljenih kilometara. Malena kometa se, otkako je otkrivena 1986. godine, najviše primakla Zemlji 20. oktobra na oko 18 miliona kilometara.
Kosmičko bombardovanje
Poduhvat je započeo, ako niste znali, još 12. januara 2005. godine kada je NASA na dugo svemirsko putovanje odaslala letelicu „Razorni udar” (Deep Impact) s napravom u obliku bačve, prostranu kao sto za kafenisanje u dnevnoj sobi (prečnika oko metra, a teške 370 kilograma), da se zarije u samo srce komete Tempel-1 na Dan američke nezavisnosti (4. jul). Istoimena „kosmička lutalica”, prečnika šest kilometara, jurila je brzinom od 37.100 kilometara na sat oko Sunca, putanjom između Marsa i Jupitera.
Nakon 173 dana i 431 miliona kilometara, prvi put smo prisustvovali „kosmičkom bombardovanju”: izbačeno je svojevrsno đule (udarač) koje je silinom udaraizdubilo rupu široku kao fudbalsko igralište i duboku kao četrnaestospratnica! Ali, to nije ni razbilo, ni skrenulo kometu sa uobičajene staze.
Bilo je presudno, naravno, da se ne promaši kometa koja odmiče toliko brzo da bi od Njujorka do Los Anđelesa stigla za šest i po minuta. A pogodak je izgledao kao da ste iz prve udenuli konac u iglu ili, još vernije, kao da ste „džambo-džetom” pogodili komarca! Zato je najmanje odstupanje značilo neizbežan promašaj.
Laboratorija za mlazni pogon u Pasadeni u sastavu NASA dugo je pripremala poduhvat, birajući najpodesnije vreme za presretanje „nebeske skitnice”. Osmišljena je i napravljena naročita letelica, sastavljena od dva dela nejednake veličine, koja je na šestomesečno putešestvije odaslata 12. januara 2005. raketom-nosačem „delta 2”. I jedna i druga skalamerija su načičkane osetljivim uređajima pomoću kojih će, ukoliko ne bude neprilika, prikupiti gomilu dragocenih podataka.
Veća (u slobodnom prevodu: proletač) ne premašuje „folksvagen bubu”, nosi dve od tri ključne istraživačke sprave – teleskop sa otvorom od 30 santimetara i kameru visoke razlučivosti; manja (udarač) sliči stočiću za kafenisanje u dnevnoj sobi, a opremljena je osetljivim javljačem (senzor) za usmeravanje ka cilju.
Jedna od mnoštva „kosmičkih skitnica” koje nas, s vremena na vreme, posećuju, Tempel-1, prvi put je opažena 1867. i do sada je malo proučena. Oko naše zvezde načini krug jednom u pet i po godina.
Zavirivanje u prošlost
S kojih razloga se astronomi toliko zanimaju za „nebeske repatice”?
Smatra se da jezgra kometa (nebeska tela sastavljena od prašine, kamena, smrznutih gasova i leda) čuvaju prvobitnu kosmičku građu od koje je, pre četiri-pet milijardi godina, nastala cela Sunčeva porodica.Iako su do sada u velikoj meri proučili njihovu površinu, unutrašnjost ostaje velika tajna. Najviše ih kopka zašto prestaju da ispuštaju gasove, od kojih su satkani sjajni repovi (kome) – da li zbog nestanka goriva ili gomilanja kore (sprečava otapanje leda) – i kako, naposletku, skončaju.
Prethodna osmatranja obelodanila su da u gasovitom repu upravo snimljene komete ima smrznutog ugljen-dioksida, što predstavlja iznenađenje jer se pretpostavljalo da preteže zaleđena voda, i otrovnog cijanida. Zato budite oprezni: ako je ugledate, ne prilazite joj blizu!
Do sada su snimljene četiri: Halejeva (i najpoznatija) 1986, Boreli 2001, „Divlja 2” (Wild 2) 2004. i, svakako, Tempel 1 sledeće godine.
A Brus Vilis?
U filmskoj skaski „Razorni udar”, satkanoj prema romanu slavnog Artura Klarka, on je 13. aprila 2029. razneo u paramparčad kometu koja se ustremila ka Zemlji.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 06/11/2010
