Izvor: Politika, 26.Feb.2011, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geni, pasulj i šef policije
I domaće životinje koje kao izvor mesa jedemo, i žetvene biljke koje nam obezbeđuju žitarice, i voće i povrće, sve je to milenijumima daleko od onoga što su bile njihove divlje prethodnice. Modifikujemo ih genetski još od davnina, ne shvatajući da je i onda i danas to bilo samo genetičko inženjerstvo. A ko Srbima nameće bezgasni pasulj?
I da navedem još dva primera oduzimanja za nas neke nepovoljne genetske funkcije u nekom hranivu. To je paradajz tzv. Flavr Savr.Svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znamo da paradajz pri sazrevanju postaje sve mekši (klimakterična biljka kao mnoge druge, voće na primer) zbog proteina koji prilikom sazrevanja razara ćelijske membrane, a to otežava prevoz kvalitetnog paradajza s jednog mesta na drugo.
Kod paradajza Flavr Savru genom je umetnut jedan fragment tzv. antisens DNK koji inaktivira gen odgovoran za protein razlaganja ćelijskih zidova. Rezultat toga je da prilikom sazrevanja plod ne omekša brzo, zato mu je vreme trajanja na polici znatno duže.
Drugi primer je tzv. tihi ili pasulj bez gasova. E, sad više nisam siguran da li bi takav prošao na našem tržištu. Naime, pasulj stvara gasove (vetrove), zato što sadrži određene šećere, tzv. oligosaharide, koje čovek ne može da vari. Oligosharidi su veliki molekuli koji se ne apsorbuju prolazeći kroz gastrointestinalni trakt kao što je slučaj sa drugim šećerima. Čoveku nedostaje enzim (gen) koji razlaže oligosaharide. Oligosaharidi zato prođu kroz ceo gastrointestinalni trakt i stižu nepromenjeni do tankog creva. Tu ih sačekaju nastanjene bakterije, razlažu ih stvarajući pri tome gasove koji na kraju moraju da se izbace kroz rektum. Kakav je bio zadatak?
U samom pasulju treba inaktivirati gen(e) odgovorne za sintezu oligosaharida i dobićete bezgasni pasulj. Tako je učinjeno. S obzirom na to da je pasulj veoma hranljiv i jeftin za uzgajanje, često se koristi za masovnu ishranu vojske, u sirotinjskim bolnicama i narodnim kuhinjama, na kampovanju i slično.
Smrtonosna kafa
Kao što je poznato, i u ovom slučaju svako dobro ima svoje nedostatke. Bezgasni pasulj, naime, ne stvara tako potrebnu intimnu atmosferu u prvoj bračnoj noći, kod kuće, u javnom prevozu, na poslu. Zar ne? Uprkos tome, zato što hoćemo u Evropu u kojoj se na javnim mestima održava nekakav red, naše vlasti su ublažile restriktivnost prema GM hrani. Kako nedavno reče potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić, za razliku od šefa Kriminalističke policije Beograda, samo je „zabranjeno gajiti, ali istovremeno se ne zabranjuju uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu prometa proizvoda”. Mož` da bidne, al` ne mora da znači. Svaka čast!
Imajući u vidu nabrojane prednosti, do sada je, na ovaj ili onaj način, genetski modifikovan veliki broj poljoprivredno važnih useva. Navešću najglavnije: pamuk, kukuruz, krompir, suncokret, dinja, soja, kafa, alfalfa, duvan, krastavac, lubenica, šećerna trska i repa, jagode, paradajz, pšenica, babura, brasika, kupus, pirinač, kanola, eukaliptus, papaja, grašak. Ako tome dodamo da meso i mlečni proizvodi koje jedemo potiču od životinja hranjenih genetski modifikovanim hranivima, bezmalo sve što predstavlja našu hranu danas je direktno ili indirektno genetski modifikovano.
I najzad, najveća kontroverza jeste: da li je genetski modifikovana ujedno dovoljno zdrava hrana? Nema kod nas pijace na kojoj su radnjice s natpisom: „zdrava hrana”. Pitam suprugu da li to znači da tamo gde ne piše, da to nije zdrava hrana Ili možda postoje zdrava i zdravija hrana! A sve to u Srbiji gde još nije zaživela genetski modifikovana. Bogami mi i bez uplitanja genetike proizvodimo nezdravu hranu, a spasava nas, dabome, malo skuplja zdrava hrana u malim dućanima!
Šalu na stranu. Kontroverzi u vezi s hranom bilo je bezmalo od pamtiveka. Poslednje promene putem genetičkog inženjerstva okarakterisane su kao nedozvoljeno mešanje u „prirodni red – izigravanje Boga”, a šef Kriminalističke policije Beograda da je genetičko inženjerstvo, posebno GM biljaka, kriminal po težini sličan pedofiliji, narkomaniji.
Kao što rekoh, ništa novo. Čak su neki, danas svuda prisutni proizvodi, pretrpeli vekovna proganjanja. Kafa je nekoliko vekova bila van zakona u Meki, Kairu, Engleskoj, Nemačkoj i Švedskoj! A jedan francuski doktor 1674. napisao je da posle pijenja kafe „telo postaje senka samog sebe, telo propada i najzad iščezava. Srce i stomak toliko oslabe da konzument počinje da pati od opsena”.
Smrtonosan krompir
Vek ranije katolički sveštenici su pokušali da zabrane kafu nazivajući je „đavoljim napitkom”. Tvrdili su da kafu piju samo muslimani i da ne pristaje hrišćanima. Kako se, međutim, ispostavilo i u Meki, najsvetijem muslimanskom gradu, vicekralj i glavni inspektor pijace stavili su van zakona kafu u kafanama. Mada su navedeni, takođe, zdravstveni razlozi, pravi su ležali u činjenici da je u kafanama dolazilo do erozije njihovih autoriteta i širenja alternativnih informacija o društvenim događanjima od onih koje su nametale vlasti!
Dobar primer je paradajz u Americi. Sve do 1820. smatran je nezdravim, čak i otrovnim. I za krompir je do te mere govoreno da poguban da je, recimo, u gradu Bezansonu u Francuskoj doneta sledeća zabrana: „Zbog činjenice da je krompir smrtonosna supstanca koja može da izazove leprozu, ovim dekretom se zabranjuje njegovo kultivisanje pod pretnjom kazne.”
Dakle, ništanovopodkapomnebeskom! AlištajesGMhranom? Očiglednojedaprolazikrozistiritualiistashvatanjakaodrugahranapreonolikovekova.
Dva osnovna argumenta protiv GM organizama koji se danas navode jesu: uticaj na životnu sredinu i na zdravlje čoveka. Tvrdi se da su GM biljke odgovorne za rak mozga, impotenciju i promene u ponašanju. Mada insistiraju na naučnoj istinitosti, kao i ja, kritičari GM biljki retoričkim metodama indukuju strah u javnosti i bacaju sumnju na dobronamernost celokupne nove biotehnologije. A strah je, opravdan ili ne, teško prevazići bez obzira na to da li su argumenti zasnovani na stvarnim činjenicama ili to nisu. Hraniva bazirana na genetski modifikovanim organizmima biće široko prihvaćena, a nesumnjivo hoće, tek kada se javnost sama uveri u njihovu vrednost, kao što se to desilo s kafom, paradajzom i krompirom.
Žučna rasprava se uskovitlala oko nas, zato je važno podsetiti da je običaj da jedemo hranu genetski modifikovanu star hiljadama godina! I domaće životinje koje, kao izvor mesa jedemo, i žetvene biljke koje nam obezbeđuju žitarice, i voće i povrće, sve je to milenijumima daleko od onoga što su bile njihove divlje prethodnice. Modifikujemo ih genetski još od davnina, ne shvatajući da je i onda i danas to bilo samo genetičko inženjerstvo.
Vladimir Glišin
Univerzitetski profesor molekularne biologije
objavljeno: 26.02.2011.
.jpg)
