Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetski razmetljivac
Maleni slatkovodni račić, jedva vidljiv golim okom, na svojim nejakim leđašcima nosi više „naslednih jedinica” nego ijedan čovek
Vodena buba (Daphia pulex) na svojim nejakim leđašcima nosi više gena nego ijedan čovek na planeti! I od ma kojeg drugog višećelijskog organizma čiji je „nasledni otisak” (genom) donedavno iščitan!
Koliko je to ugrozilo evolucioni ponos prvog uspravljenog dvonošca?
Dotičnom račiću, golim okom jedva vidljivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (najveće dužine do jednog milimetra), u grubim crtama pribrojana je približno 31.000 „nasledna jedinica”, za razliku od ljudi koji, u proseku, namiri od 20.000 do 25.000! Otkuda mu toliko „nasledno obilje”?
Genetičar Džon Kolborn sa Indijana univerziteta, predvodnik istraživanja, ključni razlog nalazi u brzom umnožavanju gena, trostruko bržem od ostalih beskičmenjaka i za trećinu većem od ljudi. Drugim rečima, pravi umnoške (kopije) postojećih koje u velikoj meri zadržava.
Genetski razmetljivac bez premca.
Višak proteina
Jedan od uzroka tolikog „naslednog nagomilavanja”, smatra on, mogao bi da se krije u prilagođavanju da se preživi u vodama koje se ubrzano zagađuju. Zar to nije zgodna prilika da se delovanje raznih otrova (ekotoksikologija) prouči uživo?
Naučnici žude da osmisle genetske nacrte (ekspresija gena) koji će brže i jevtinije ukazati na otrove opasne po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Dosadašnje provere bile su ograničene na vinskim mušicama (Drosophilamelanogaster) i miševima (Musmusculus), čiji su genomi već iscrtani.
S „naslednim otiskom” pomenutog račića lakše će, u prirodnim uslovima (voda), otkrivati svakojake pretnje.
Pred naučničkim očima i umovima iskrsava trećina novih, do sada nepoznatih „naslednih jedinica”, što širom otvara vrata suštinskim uvidima. Uzmimo sledeći primer: čovek ima samo četiri, a vodena buba, čak, 46 proteina osetljivih na svetlost, nazvanih opsini! Neophodni su joj, po svemu sudeći, za ispitivanje i pretraživanje vodene okoline.
Maleni providni insekt uveliko obitava u ribnjacima i jezerima Evrope, Severne Amerike i Australije, u kojima se napasa zelenim algama, a sam je neizbežna hrana ribama. U stanju je da se razmnožava neseksualnim putem. Najpreči zadatak je da se ustanovi donja granica osetljivosti na raznovrsne otrove, što se pokušava gotovo pola stoleća.
Provera na blizancima
U Sjedinjenim Državama za upotrebu je odobreno oko 80.000, a manje od jednog postotka prošlo je najstroža ispitivanja bezbednosti. Zato su Američka agencija za zaštitu i Evropska hemijska agencija započele poduhvat uvođenja brzih provera hemikalija koje predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, s jedinim ciljem da se ograniče proučavanja na kičmenjacima.
A vodena buba je, zbog svog biološkog sklopa, savršen uzorak za buduća istraživanja. Jajašca koja polaže u naslagama na dnu ostaju nekoliko stotina godina uspavana, iz čega će naučnici – kao u svojevrsnom vremeplovu – saznavati kako se malena životinja prilagođavala naglim promenama u životnoj sredini, kao što je slivanje otrovnih metala iz okolnih rudnika.
I povrh svega, račić je sposoban da sam sebe umnoži (klonira), a to će ekolozi oberučke dočekati da na istovetnim jedinkama (u naslednom smislu) prouče učinak različitih uzročnika i da prate promene u ispoljavanju (ekspresija) gena. Na vidiku je doba istraživanja na istinskim blizancima.
Uprkos obećavajućim najavama, pojedini naučnici (poput Džona Bukera, pomoćnika direktora Nacionalnog toksikoloških programa) ističu da još nije sasvim jasno kako će vodena buba doprineti čovekovom zdravlju. Na to Džon Kolborn uzvraća da se maleni račić odlikuje, u velikoj srazmeri, genima kakvi se sreću kod ljudi.
Članak je, upravo, objavljen u uglednom časopisu „Sajens”.
-----------------------------------------------------------
Zbirni naziv
Vodene buvb se, inače, veoma brzo razmnožavaju u vodi punoj zelenih algi, zbog čega igraju ulogu svojevrsnog prirodnog prečistača. Uzgajivači ih često ubacuju u akvarijume u kojima su se alge namnožile, ali prethodno izvade ukrasne ribice. Zimi ih nalazimo pod ledom.
U najkraćem, to je zbirni naziv za najsitnije račiće.
objavljeno: 12.03.2011
