Izvor: JelenaPantic.com, 24.Nov.2015, 20:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Emocionalna inteligencija u ljubavi

  Znate onu scenu iz filma “Lajanje na zvezde”, u kojoj profesor pita učenike koja je hemijska formula alkohola? Jedan ne zna tu formulu, drugi je zna. Neko od učenika dobacuje- jel’ vidiš Piki s kojim se predznanjem ide u kafanu? Za kafanu nam možda i nije neophodno predzanje, za ljubav svakako jeste. Ili možda nije. Zar ljubav nije nešto prirodno i svima nam urođeno? Možda jeste a možda i nije. Ono što primećujem je mnogo nezadovoljstva i nesporazuma u ljubavnim odnosima bilo koje vrste. Znači da nešto ne radimo dobro, da negde grešimo. U tekstu Šta je emocionalna inteligencija navela sam definiciju koja kaže da se emocionalna inteligencija sastoji iz četiri vrste sposobnosti: sposobnost brzog zapažanja, procene i izražavanja emocija; sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje; sposobnost razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja U nastavku teksta ću vam kroz primere pokazati kako to izgleda u svakodnevnom životu.   Sposobnost zapažanja, procene i izražavanja emocija Kao ilustracija značaja ovih sposobnosti u ljubavnim odnosima može da posluži vic o prvoj ženi na Mesecu. Hjuston, imamo problem. Šta je? Nema veze, ništa… Šta je problem? Ništa. Reci mi šta je problem! Neću! Molim te reci mi šta je problem. Znaš ti dobro šta je problem! U odbranu ženskog roda samo ću napomenuti da ima i muškaraca koji “komuniciraju” na ovaj način. Da bismo na zadovoljavajući način funkcionisali u ljubavnim odnosima, važno je da budemo u kontaktu sa svojim osećanjima, da umemo da ih pokažemo, neverbalno ili verbalno, da umemo da prepoznamo i uvažimo osećanja drugih. Način na koji izražavamo emocije, pogotovo one neprijatne, može da bude kamen spoticanja u odnosu u kom ima ljubavi i koji ima potencijal da traje. Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom…) izražavamo samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se neprijatna osećanja talože u nama, sve do tačke kad više ne možemo da podnesemo neku osobu. Samo zato što smo očekivali da neko može da nam čita misli i zna šta nam smeta. Iz teksta “Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi” Ljutnju možemo da pokažemo na neadekvatan način, tako što se durimo i čekamo da druga osoba pogodi u čemu je problem. Mnogi ljudi veruju da ako ih neko voli i ako su bliski, mora da vidi i zna šta se događa u njima. U realnosti se to ne događa skoro pa nikad. Ja sam bila jedna od tih. Verovala sam da neko mora da zna šta mi smeta i šta ne volim. Ako me stvarno voli, neće raditi nešto što mi smeta. Sada znam koliko je to daleko od istine. Nešto što smeta meni drugima ne smeta, i obrnuto. Mnogo vremena, energije i suza se štedi kada jasno komuniciramo to što osećamo. Pasivno agresivno pokazivanje ljutnje je takođe štetno za odnose. Povlačenje, ćutanje, zajedljivi komentari, omalovažavanje drugog…sve to škodi odnosima. Povređuje druge a ne rešava problem. Sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju […]

Nastavak na JelenaPantic.com...